Jedna na dan (1): 1. april 2012.

Krećem u novi krug “jedna na dan”. Ovog puta u izmenjenom ruhu i sa malim izmenama u pravilu koje čini temelj projekta.

Fotografija koju biram kao prvu u novom ciklusu je autoportret koji sam načinio 30. marta.

(pogledaj veću fotografiju)

Čekao sam Marinka da završi neki posao u jednoj firmi, pa da odemo zajedno na doručak i kafu. I dok sam ga čekao, igrao sam se svojom novom igračkom. Pogledam u prozor, a ono metalizirano staklo, spolja se ponaša kao ogledalo. I ko da odoli… Napravio sam desetak fotki, ali ova mi se učinila sasvim po volji, sve sa jarkim odsjajem sunca u mom desnom uhu. Kasnije sam flipnuo fotku da ne ispadne odraz, nego kao da me je neko slikao. Na većoj fotki (koja je izrez iz fotke pune veličine, nema smanjenja) primeti se da fokus nije savršen. No, čujte: ovih dana, svakodnevno napravim po jednu kapitalnu grešku, pa naučim ponešto iz nje. Redefinišem svoje navike, što uopšte nije lako.

Presuda: mišn akomplišd.   Uhvatio sam momenat, a baš mi je valjalo da napravim svež autoportret sa mašinom koja mora da se drži čvrsto u rukama. Postprocesiranje je bilo trivijalno, ali meni sasvim po volji.

– * –

A sada reč o tome kako to da je fotka od dva dana ranije ispala fotka dana za 1. april, šta znači onaj link ispod slike i još ponešto. No, redom.

Kao prvo: posle one Valexove epopeje sa Danom, nije mi ništa drugo bilo prioritetnije nego da promenim naslov serije. Od sad, naslov će biti “Jedna na dan (redni broj): datum“. Tagovanje će ostati kao i do sada: kategorija “Foto radovi” i obeležje “fotografija dana” (ne, ne, brate Valexe, neće ti uspeti ).

A drugo, bitnije: nema više dileme, baviću se fotografijom svakodnevno. Izvesno, skoro svakodnevno ću se baviti i fotografisanjem. Sad je valjda jasno na šta ciljam: u prethodnom ciklusu nije me napuštala volja da se pozabavim nekom fotografijom, ali jesam imao problema da opstanem u nastojanju da fotografišem baš svaki dan. I to nije uvek izlazilo na dobro: brzo, kuso. Rad silom je izlišan: poenta ciklusa “jedna na dan” nije lopatanje, nego razmišljanje, učenje kroz praksu i surfovanje na idejama do tačke kada neki rezultat postaje vredan prikazivanja. Trpanje u šablon moranja kompromituje takav način: neću ja biti bolji fotograf ako budem radio silom. Biću bolji samo ako budem radio pametnije. Sad je samo to preostalo: problem sa opremom više ne postoji. Putanja koju slutim je teža od one koju sam prošao tokom prethodnih godinu dana i dovoljno je da svakodnevno posvetim malo razmišljanja boljem rezultatu da bi sledeći ciklus imao smisla. Dobro de, sigurno neću kačiti maslačke u novembru, držaću se aktuelnih fotografija, neka to bude dovoljno – pogotovo radnim danima, kada često imam više posla nego što bi bilo zgodno sa stanovišta hvatanja dobrog svetla ili odlaska na zanimljiva mesta.

Fotografija koju vidite u ovom prilogu je veća nego što je prikazana. Od sada, kačiću JPEG slike veličine 1200 piksela po dužoj ivici (ako sačuvate sliku u lokalu, videćete). To činim zbog zgodne veze priloga i svog G+ profila. Oni koji žele da uzmu veću fotku, to mogu da učine prateći link koji će uvek postojati ispod prikazane fotografije. Tamo će se zateći fotka koja će biti velika 2400 piksela po dužoj ivici ili, ukoliko je isečak manji, onoliko koliko je preteklo (neću uvećavati sliku). Kao i osnovna koju ovde vidite, veća fotka će biti servirana u javno dostupnom folderu na mom Minus profilu.

Kasnije ću odlučiti o formiranju neke treće lokacije za odabrane fotke.

Toliko za sada. Sve ostalo ću artikulisati u hodu. A vama, unapred hvala na kritičkom (pa, ako treba, i kritizerskom) odnosu prema mom radu.