Danas sam se setio filma “Dnevnik motocikliste“. Elem, danas je tačno 45 godina od likvidacije Ernesta Če Gevare, Argentinca koji je napustio karijeru budućeg lekara da bi delio socijalnu pravdu po Latinskoj Americi. O njemu je ispevano više pesama nego o Savi Kovačeviću i Simi Šolaji zajedno, pa je zato valjda i tretiran kao veliki heroj, naročito popularan u okviru bunta ogranka dece cveća u Evropi.
Danas slušamo najpoznatiju pesmu o Čeu, u jednoj od milion verzija.
Legenda je bila dovoljno snažna da niko ne primeti kako je upravo Če bio gvozdena čeljust revolucije koja jede svoju decu.
Hasta siempre, mi mente…