Panorama Temišvara

Da li ste se iskušavali sa panoramskim fotografijama?

Panorame su zgodna stvar u digitalnoj fotografiji. Ranije je to bila skupa i teška tehnika. Ukoliko umete da fotografišete kako valja, možete dobiti baš zanimljive rezultate.

U svojoj kolekciji imam dosta panorama, manje ili više uspešnih. Možda ne baš najuspešnije (u tehničkom smislu), ali meni verovatno najdraža je panorama Temišvara koja pokriva punih 360°. Stao sam na sred trga (kome, izvinite, ne znam ime) sa fotoaparatom na tronošcu, pa opal’.

Panorama Temišvara

Dakako, ova sličica je besmisleno mala. Ovde nemam načina da je povezujem u uredan prikaz, nego evo direktnog linka, pa je gledajte u veličini 10000×1000 piksela (1,5 MB; pobrinite se da uvećate sliku na 100%).

Crkva sa dva tornja koja se nalazi malo levo od sredine je srpska pravoslavna crkva. Sivozelena zgrada koju vidite neposredno levo od nje je zgrada Magistrata, važna građevina u istoriji Srba u Temišvaru. Desno je plavožuta zgrada Srpske patrijaršije, ona ista u koju su, po priči Stevana Sremca, pop Ćira i pop Spira išli vladiki na noge da im arbitrira onaj slučaj izbijenog zuba.

Tehnika panorame je zanimljiva za priču; vratiću joj se nekom prilikom. Tada ću vam objasniti koje sam sve greške napravio dok sam slikao za ovu panoramu.

Kako šmekeri osvajaju milion

E, tako se to radi:


Postoji i jedan vic na ovu temu. Ali mnogo je bolje ovako, zapravo. Prosto da čovek poželi da se okuša u “Milioneru”…

(tnx Goran)

Postoji samo jedan lek

Nacija je na kolenima: ljubav je pobedila. Prestali smo da strepimo, da drhtimo. Oni sa slabijim živcima su malčice pišnuli u gaće od uzbuđenja. Ostali će zaspati snom pravednika i tako se najzad izvući iz mentalne krize.

Tuga jesenja... uh, prolećna: hoće li se pomiriti? Nacija zadržava dah. Čak su i kučići pobrljavili od iščekivanja...Najzad, nije to lako: nemaš više svojih problema, pa se baviš tuđim, kao što je red. Od sve muke, zadesi se strašna nevolja: prekinula se romansa između neke voditeljke sa televizije i nekakvog nalickanog pevača komercijalne muzike. Nacija prolazi golgotu dok ona odlazi na doručak kod njega: nije problem to što je ona otišla na doručak kod njega, nego što nije bilo kamere u njegovoj kuhinji, pa ne znamo ni šta su radili ni o čemu su pričali. Mediji su zakazali, pa mi ostadosmo uskraćeni za informacije neophodne za dalje delovanje.

Bio je to dan zebnje za srpski narod, jer on je otišao da mazne lovu negde u inostranstvu, a ona kući da odrema posle rane jutarnje smene. Oni hrabriji su stameno ostali uz kioske u očekivanju nekog vanrednog izdanja bilo kog od relevantnih tabloida. Oni sa slabijim živcima su tiho plakali u nekom prikrajku, pazeći da im slučajno ne promakne neka informacija o pozitivnoj promeni na nekom od 110 kanala kablovske televizije koji se, srećom, bave tom vrstom društvenog angažmana..

To ti je srpski narod. Čak i u času najgrđeg jada iskazuje optimizam koji nema pandana u modernoj istoriji.

Nastavite sa čitanjem… “Postoji samo jedan lek”