Ovo jeste ispalo na brzaka, ali je opet rezultat prethodnog plana.
Slika je rađena kao makro; to je jedini način da objektivom prosumer fotoaparata dobijem zamućenu pozadinu (bokeh). Tu pozadinu sačinjava jedna slika koja se, slučajno, zatekla u blizini (o toj slici i njenom autoru posebno ću pisati drugom prilikom).
Lična beleška: nađi neki materijal prikladan da služi kao neutralna pozadina na fotografijama poput ove.
Trikovi u postprodukciji su opet prevagnuli, što je bilo planirano. Osim što je već bila mutna, pozadina je dodatno izolovana da bi bila blago zatamnjena. Usput sam oborio zasićenje boja i kontrast pozadine; vinjetiranje uglova je izvedeno obaška. Cvet u prednjem planu je takođe izolovan tako da bele latice budu posebno izoštrene, a žuti deo blago pojačan.
Oni koji zagovaraju projekat “jedna na dan” su u pravu. Samo nekoliko dana sam u igri, jedva jedan procenat posla sam završio, a već hvatam sebe kako unapred razmišljam šta i kako želim da dobijem, od postavke do naknadne obrade. Daleko od toga da znam baš sve unapred, ali sam zadovoljan zato što nijednom nisam odstupio od prvobitne ideje. Ajde-de, još samo 360 ovakvih pokušaja, pa ću možda imati hrabrosti da kažem da sam bolji fotograf nego što sam bio kad sam počeo.
Svejedno i ako ne budem: sigurno ću naučiti nešto usput, a već se dobro zabavljam.