Danas je dan prodavnica ploča

U mojoj varoši, nestale su prodavnice ploča, ali ima zaljubljenika u vinilne nosače zvuka. I u muziku, ako ćemo baš mak na konac.

Danas je dan prodavnica ploča, virtuelni praznik zamišljen kao dan kada se slave mesta na kojima smo nekad kupovali nosače zvuka. Jednu takvu epizodu sam opisao ovde, pa sam pomalo i lično vezan za ideju.

Danas je dan prodavnica ploča...

Da biste stigli na zvanični portal događaja, kliknite na ovu sliku ili ovde.

A kako danas izgledaju prodavnice ploča, uputio sam vas ovde.

Jedna simpatična reminiscencija i opis današnjeg dana, sa sve materijalnim detaljima, data je ovde.

Malo patetike i malo dobre ideje, surfovanje po nostalgiji: nekoliko entuzijasta u SAD je pokrenulo inicijativu da svaka treća subota u aprilu bude iskorišćena kao dan promocije prodavnica ploča, kada će se prigodnim kulturno-zabavnim programom obeležiti ovaj društveno-politički događaj.. ups… kada će se na prikladnim žurkama, sve sa zalihama piva skrivenim ispod tezge, promovisati i štogod novih vinila.

Bio sam ovoliki kad je čika Jova izbacio sve osim ploča iz svoje papirnice...Jer, vinili ne samo da su preživeli, nego se vraćaju na velika vrata nakon što smo najzad shvatili da CD nije ispunio sva očekivanja koja smo imali te 1982. godine kada je najavljen (i 1983. kad je krenuo u prodaju… i te 1985. kad je prvi zvanični rock’n’roll CD na svetu krenuo iz Beograda).

Međutim, vinili su se vratili, a prodavnice ploča… nisu. Ne računam onu jednu u Beogradu. Vratite mi onih pet mesta u Beogradu, tri u Novom Sadu, tri u Subotici i tri mesta u Kikindi gde sam kupovao ploče, pa da razgovaramo dalje. Vratite mi taktilno uživanje u muzici koje sam izgubio i vratiću se pločama.

Dakako, nema vajde od patetike. Neće se ploče vratiti na način na koji su živele nekad, nego će ostati fetiš kolekcionara i hifilističara. Menjajući agregatno stanje, nosači zvuka su promenili i nešto od onoga što je muzika sobom nosila i to se više neće vratiti.

Znate, možete vi odavde kočijom do Sevilje, a odatle jedrenjakom do Bahamskih ostrva. Ali, to će biti sporo, neudobno i jebeno skupo. I još će vas, pride, svi gledati ispod oka i krišom nazivati ekscentrikom.

(Via)