Ova fotografija dana je trebalo da mi pomogne da rešim dva ključna pitanja. Jedno sam rešio. Drugo nisam umeo.
A sad malo na kvarnjaka! Bila je prošla ponoć, pa sam obrnuo datum i napravio noćnu sesiju. Šta da radim, dan mi smaknut za šest časovnih zona ka zapadu, taman istočna obala SAD. Fotku sam odabrao i obradio još noćas, a prilog je napisan zorom oko podne, dok sam pio jutarnju kafu. Evo fotke:
Daklem, dva ključna pitanja su bila ugrađena u pripremu ove fotke. Samo sam u skici znao kako će rezultat ispasti…
Jednu od dve ideje mi je dala situacija od prekjuče, koja se zadesila dok sam bio bez fotoaparata. Izlazim iz nekog supermarketa i sa parkinga vidim gust crn ogroman dim, negde neodredivo daleko. Očigledno – požar. Krenem da vozim ka izvoru plamena, stignem do severoistočnog kraja grada, pa malo okolo. Dok sam se, lagano vozeći, dvoumio da li da nastavim na malom naselju van grada, uto me obiđu vatrogasna kola pod sirenom i plavim rotacionim svetlom. Shvatim da nemam fotoaparat uz sebe (a ono đubre u telefonu više ni ne pokušavam da koristim), te da bih na licu mesta mogao samo da smetam. Požurim kući, pa uhvatim par trivijalnih fotki sa terase na spratu, odakle se dim dobro video. Vatrogasci odradiše svoj posao za nekoliko minuta, pa nije ni vredelo da idem u tom pravcu ponovo.
No, ostade mi pomisao: da li bih ja uopšte umeo da snimim plamen valjano? Kakva su tehnička iskušenja pri snimanju plamena? Par puta, igrajući se fotoaparatom oko plamena za roštilj, shvatio sam da je to iskušenje “malčice” veće nego što se u prvi mah čini. Čak ni u toku noćašnje sesije slikanja upaljača, nisam imao ideju da li će plamen biti onakav kakvim ga zamišljam. Nadao sam se da će barem naknadna obrada pomoći da na slici dobijem plamen koji je primamljiv za oko.
Drugi zadatak za fotku dana je pokušaj rekonstrukcije jedne stare fotografije. Još u analogno doba, negde osamdesetih, jednom prilikom je trebalo da ispucam još nekoliko snimaka, pa da odnesem jedan crno-beli film na razvijanje i izradu nultih kopija. Šta mi tada bi, postavim svoj upaljeni zippo upaljač (zapravo, to je tada bio neki zippo klon) na sto ispod reflektorske rasvete na plafonu, upalim ga i štriknem scenu svojim vernim Zenitom. Pomalo zamućenu ali uspešnu fotku sam držao na vidnom mestu, a skenirani primerak mi je služio na prvim sajtu koji sam još negde 1997. godine napravio na prostoru svog naloga kod tadašnjeg provajdera. Kasnije sam pogubio lozinke za to mesto, a lokalni sajt se nalazi ko zna gde u arhivi, fotku na papiru sam zaturio, i tako odavno ostadoh bez drage slike. Dugo sam se kanio da ponovo uslikam sličnu scenu – koristio sam zippo upaljače stalno, a i danas imam dva komada koja čuvam iako sam pre nekog vremena prestao da pušim.
I tako, sabrao sam dva i dva… Izabrao sam crni, brunirani upaljač, napunio ga benzinom (koji je takođe pretekao), izvadio sam svoje papire u boji, stavio fotoaparat na veliki tronožac, blizu visine stola na kome sam aranžirao da dve čaše drže papir na uspravnoj, a sam upaljač na vodoravnoj strani. Kad sam počeo da slikam, pao mi je pogled na rastući inventar rekvizita za slikanje u priručnom studiju… Zgrabio sam baterijsku lampu, pa je nastalo nešto slično onoj sesiji sa mesinganim zecom (koga sam u međuvremenu ispolirao običnim papirom). Cela sesija je završila sa 34 ekspozicije (uključujući polazne test-snimke i par škartova), u varijacijama četiri boje podloge. Od pripreme scene do prenosa u računar, posao je trajao nešto preko pola sata. Postprodukcija je tekla sasvim uobičajenim koracima, uz male likovne dodatke koji su mi se učinili zgodnim tokom varijacija obrade.
Samim plamenom, iskreno, uopšte nisam zadovoljan; nemam dovoljno pouke iz ove sesije, pa se čak može reći da bi trebalo da ponovim ovo, možda u nekim drugim uslovima slikanja i uz mnogo oštrije kompenzacije svetla nego što sam ih ovde primenio. Potražiću i šta literatura kaže o tome, pa možda nešto i saznam pre nego što se opet iskušam sa slikanjem vatre. No, sad teram mak na konac: ukupnim utiskom sam zadovoljan; čak je bilo malo muke da se odlučim za samo jednu fotku među osam koje su ušle u uži izbor (neka montaža poput mesinganog zeca u četiri podloge ovog puta nije dolazila u obzir). Мишн акомплишд, što bi rekli ćiriličari.