Prošla je ponoć, dan za mnom je bio pun k’o oko. Čak tri sesije fotografisanja, od kojih je ona koju sam zamislio za projekat “jedna na dan” bila jedina neuspešna.
Ana mi je već najavila da hoće da slikam aplikacije na njenim noktima, što izgleda… Ne umem da kažem kako izgleda… 
A to što sam pomislio, kad bi me Ana uhvatila, obr’o bih bostan, bolje da ćutim.
Ana je lepo rekla da izađemo na dnevno svetlo, ja nisam hteo i to je odvelo u kolekciju od petnaestak ekspozicija sa kojima će ona možda nešto da uradi, a ja ne bih… E, onda smo izašli u baštu i tu je bilo nekoliko uspešnih portreta; i to je dobro samo po sebi, jer odavno nisam slikao svoju kćer na taj način.
A onda su došle stihije – deca mog brata, koja su bila posebno uzbuđena jer je njihovoj nini bio rođendan i oni su bili posebno inspirisani za razne ludorije. Znaju da kod nas smeju da rade (skoro) sve, pa (ne) možete zamisliti kako to izgleda kad su posebno inspirisani. Velika seka ih je uhvatila pod svoje na neko vreme, počele su igre bez granica sa sekinom kolekcijom naočara za sunce, a rezultat je sledeći:
Rock band na omotu ploče! 
Sleva nadesno – Marko: nemojte se kačiti sa njim, jer ne samo da je jači od vas, nego je pride i rođen 6.6.6 
Ana: Jasnina i moja ćerka jedinica; možete naslutiti gorepomenute nokte 
Kaća – veoma poseban devojčurak, đak prvak i đavolak svoje vrste 
Dakle, bio je ovo jedan dobar dan slatkog života. A posle svega, čak je bio dobar dan i za fotografisanje, jer sam štricnuo bar tridesetak fotki vrednih arhiviranja.