Prvobitni plan za snimanje fotke dana sam odložio dok se ne vrati lepo vreme, jer mi za to što sam naumio treba zlatni sat. Dan sam prepustio slučajnosti, uz rezervnu ideju da motiv na fotki ima neki element hrane.
Zašto baš tako? Otvorio sam listu zadataka (koju stalno nešto menjam, dopunjujem i preslažem) i prvo što sam ugledao beše reč “hrana”. I tako ostade kao plan B.
I ko je mogao da pretpostavi da će ta “hrana” biti… jagode u šampanjcu!… 
Ne, nije šala: bili smo u poseti prijateljima, a dok smo se mi okrenuli, domaćin je već servirao jagode u čaši i prelio ih suvim penušavim vinom. Tja, nisam baš ljubitelj penušavih vina, a jagode volim isključivo u svežem stanju, bez ikakvih aditiva (i to sezonske jagode sa sunca – ono bezukusno đubre iz plastenika mi ne treba ni za dž). Ali moram priznati da ovaj kvazi-koktel ima zanimljiv ukus.