Bez obzira na scenario fotografije dana, ja zapravo slikam detalje iz svoje neposredne okoline. Već se pitam: šta će tek biti kad se otisnem od obale?
Ima mnogo sitnica na policama u mojoj neposrednoj okolini. Pretpostavljam da podsvesno zamišljam slike koje mogu da se izvuku iz detalja u koje stalno gledam. Ako je verovati profesionalcima, to je pouzdan znak neizlečive zaraze: tražim fotografiju u svemu što vidim.
Postoji tu još jedna “mala, malecka” provalija: iako u projektu “jedna na dan” težim tome da fotografiju najpre zamislim, pa da je tek onda izvedem u pokušaju da ona bude baš takva kakvu sam hteo, još uvek sam jako daleko od toga da znam tačno šta će ispasti. Sasvim sigurno, to je već predmet zanatskog pristupa u fotografisanju: potrebno je mnogo više iskustva. I boktemazo, primećujem da mi projekat “jedna na dan” jako pomaže da bar komadić zanata savladam u hodu.
Današnja fotka se uklapa u rečeno: slikao sam jedan detalj iz svoje okoline. Prethodno sam zamislio rezultat i potrudio se koliko sam znao i umeo.
Ideju sam realizovao gotovo u potpunosti. To “gotovo u potpunosti” bi moglo da se kaže i ovako:”zamalo da unapred razumem sve što ću dobiti”.
Bio sam 99% siguran da ću izvesti otprilike ovakav kadar apstraktnog objekta (reč je o špuli punoj providnih dummy DVD-ova iz brojnih paketa koje sam potrošio poslednjih godina.). Tokom sesije sam menjao razne obojene papire u pozadini, što je tehnika koju sam već savladao u prethodnim zahvatima (vidi: fotke dana za 27. mart i 1. april). Tada sam naučio i da pravim gradijent pozadine prostim osvetljavanjem baterijskom lampom iz ruke; tokom sesije menjam uglove i oblike tog osvetljaja, pa posle biram. Radeći izbliza, držao sam uključen makro režim, pa sam znao da ću postići smanjenu dubinsku oštrinu. To mi je bilo potrebno da navedem posmatrača da pogleda zdesna ka sredini slike.
Samo je jedno što uopšte nisam umeo da procenim. Očekivao sam da će se boja pozadine delom provući kroz providni pleksiglas, a da ću imati i neko prelamanje zdesna, odakle je dolazilo difuzno, ali jako dnevno svetlo kroz prozor. Kakav ću efekat dobiti iz te kombinacije – apsolutno nisam imao ideju.; radila je intuicija i imao sam poverenja da ću nešto smisliti tokom postprodukcije.
Cela sesija je imala 21 snimak, u uži izbor za obradu je ušlo osam ekspozicija, a ova je izabrana jer je kontrast boja doveo do najprivlačnijeg rezultata. Ovde, zapravo, eksploatišem grešku: došlo je do malog pomaka balansa belog zbog žutog svetla iz baterijske lampe. Iz toga sam gurao dalje: namerno sam pojačao plavu boju i dobio rezultat kojim sam izuzetno zadovoljan.
I gle vraga: ključni atribut fotke je baš onaj koji nisam umeo da kontrolišem unapred!
Zaista, danas sam savladao komadić zanata. Preslišavam se: džabe sve knjige i priručnici. Kao i uvek, fotoaparat u ruci je najbolji priručnik. A projekat “jedna na dan” je već počeo da pokazuje rezultate.
$#$
Komentari su onemogućeni.