Kako se ne pravi sajt radio stanice

Eh, što ti je muka. Koriste Internet, a ne znaju kako da ga koriste pravilno.

Da ne budem na kraj srca: nemam ništa protiv Radio Kikinde. Tačnije, baš me briga za njih. Neka rade, i treba da rade, a ja biram da ih ne slušam. Razlozi tome su razni i nisu važni; neka cveta hiljadu cvetova.

Nego sam iznenađen onim kako izgleda i funkcioniše sajt Radio Kikinde. I to veoma neprijatno, da budem konkretan. Pobogu, pa ja sam imao informaciju da su tamo počeli da duvaju neki novi, tobože pozitivni vetrovi. Izgleda da sam ja to zapravo čuo samo izjavu političkog istomišljenika, a ne nekog ko je sklon kritičkom razmišljanju.

Radio Kikinda pripada javnom preduzeću Informativni centar u Kikindi. U prevodu na srpski, to su oni koji treba da služe kao servis građanima, a o medijima treba da znaju sve. Evo, izgovaram naglas: u Informativnom centru u Kikindi rade i odlučuju osobe diskutabilne kompetentnosti. Zašto tako tvrdim? Zato što prepoznajem eksplicitne dokaze da oni Internet smatraju marginalnim medijem i daju veb resurse na upravljanje osobama koje ne znaju da urade posao kako treba. I to znači onako, žestoko, da su baš zeznuli stvar. Kao digresiju, dajem vam na čitanje jedan članak čoveka koji i te kako zna šta govori. To što Miloje tamo govori predstavlja prst u oko (i treba), jer je to otvoreno pismo zasnovano na suvim činjenicama.

Može biti da grešim. Može biti i da Internet stvarno nije bitan (ama, istina: i ja ponekad tako mislim), ali nije na informativnoj kući da se tako ophodi prema mediju sa najvećom penetracijom u stanovništvo. Izneću svoje dokaze, a vi ih ocenjujte do mile volje. Idemo.

Zagrevanje: zašto se obraćam redakciji ovako otvoreno?

Nulta pojedinost: hteo sam ovo da pošaljem redakciji, najpre koristeći direktni kanal komnikacije, čak diskretno, jer svako zaslužuje takvu priliku. Međutim, na stranici “Kontakt” su objavljeni samo fizička adresa i brojevi telefona. Gde su adrese e-pošte? Nema ih nigde. Ako ih ima, ja ih ne vidim. Takav vid ponude kontakta najpre odaje loš utisak, a zatim i nizak stepen poštovanja onih zbog kojih se kontakt uopšte uspostavlja kao kategorija delovanja. Ja neću da im pišem pisma na papiru niti da im odlazim na noge, pa mi ta njihova snail mail adresa ne treba. Ja neću da ih zovem telefonom, pa mi njihovi brojevi centrale, marketinga i urednika i oba direktora ne trebaju.

Eh, draga redakcijo Radio Kikinde, to se tako ne radi (0)! Izlazak na Veb znači i upotrebu primerenog vida komunikacije. E-pošta je važan resurs koji morate da koristite; vaše lično mišljenje o tome je irelevantno. A ako ne objavljujete adrese e-pošte zato što se plašite da će spam-skupljači da ih uhvate, onda to znači da vaš vebmaster nije uradio domaći zadatak primene tehnika koje obezbeđuju zaštitu adresa e-pošte od zlonamernika.

A ako nije kriv vebmaster, nego vi zapravo ne koristite e-poštu iz nekog drugog, ma kojeg razloga, uključujući i one na koje neću ni da pomislim, onda je građanstvo Kikinde u grdnoj zabludi misleći da raspolaže agilnim servisom za informisanje.

Srećna nova 1996. godina!

Kada sam se zatekao na sajtu Radio Kikinde, prvo što mi je upalo u oči je upadljivi telop koji šeta ispod zaglavlja.

Poštovana redakcijo Radio Kikinde, to se tako ne radi (1)! Imam da vam kažem dve stvari o tome. Prvo, ovo je Veb, a ne televizija. A drugo, godina je 2011, a ne 1996. Napravite upadljiv, ali nepomičan okvir u koji ćete postaviti sve što imate da objavite. A taj marquee telop zaustavite i neka to bude tekst koji pripada zaglavlju, biće efektnije. Verujte mi na reč. Pa zar to vaš vebmaster ne zna? Ljudi božji, pohodite li vi ikakve relevantne veb sajtove? Preuzmite iz prakse dobre ideje, a ne loše!

Emitovanje bez pitanja

A onda, čim sam se zatekao na sajtu, krenuo je live stream radio programa. Baš lepo: imaju live stream; upamtiću, možda ponekad i poželim da čujem nešto (mada nije izvesno da će se to desiti). Hteo sam da isključim to, jer u pozadini mi je već svirao Radio Paradise (menjam sve zemaljske radio stanice u dometu za jedan Radio Paradise). No, gde se isključuje?… Čekaj, pa mora biti… Ne, nije to. Sasvim slučajno, moj pregledač je bio u režimu preko celog ekrana koji, hvala na pitanju, ima rezoluciju 1680×1050. I uspem! Našao sam gde se isključuje! Jeeeee! Na dnu desne šlajfne! Baš da overim: od vrha kada je Radio Kikinda u full screen prikazu na mom monitoru, potrebno je triput da pritisnem Page Down.

Triput! Aman, bre ljudi! Milost!

Draga redakcijo Radio Kikinde, to se tako ne radi (2)! Kada nešto namećete posetiocu sajta, onda je red da mu obezbedite izlaznu taktiku, jer će u protivnom posetilac pobeći sa sajta. Treba da postavite komande za live stream na vrh, a ne na dno desne šlajfne. Svaki vebmaster sa iole iskustva i pameti zna šta znači pojam above the fold. To je kapitalno važan atribut određivanja pozicije elemenata na stranici. Ukoliko vaš vebmaster to ne zna, pronađite nekog ko zna. Ako je vaš vebmaster amater, angažujte nekog profesionalca.

A ako je oglas privatnika na sajtu javnog preduzeća zaista toliko važan da mora da zakloni čak i navigaciju jer je visok 500 piksela (!!!), onda imamo posla sa nekim ko ne zna šta hoće, a to nije vebmaster. E, tada smo u problemu. Ili je to neko ko zna šta hoće, ali o tome ne treba javno da se govori? Ako je tako, onda smo u još grđem problemu.

Projektovanje usluga

Pređem na sledeću stranicu, a maločas zaustavljeni live stream krene ponovo. Čekaj: pa maločas sam ga isključio. Da li to ima ikakvo značenje? Izgleda da nema. Nije na meni da mislim, je i tako? More, da vam sve po spisku! Šta ste navalili!

Ljudi božji, mogu i ja da kupim trećerazrednu uslugu za live stream kao vi, pa da vodim radio na Vebu tako što će se emitovanje bez pitanja ponovo odapeti kad se učita bilo koja sledeća stranica nekog mog sajta (ovog bloga, na primer). Samo što ću onda izgubiti i ovo malo posetilaca koji na moj blog dolaze.

Nema veze, dakle, to što sam isključio emitovanje na prethodnoj stranici (triput Page Down, pa desno… lako je)! Nema veze to što taj čin znači da ne želim više da slušam radio program, ma koliko da se zadržim na sajtu! Emitovanje se ponovo uključuje jer je neko odlučio da boravkom na sajtu ja ne želim da čitam sadržaj, nego da slušam radio program. Pritom mi ne dozvoljava da sam o tome odlučujem. Drugim rečima, oni mene ne žele na svom sajtu.

Pusta redakcijo Radio Kikinde, to se tako ne radi (3)! Kada posetilac učini neki jasan i nameran izbor na sajtu, onda posledica tog izbora mora da opstane barem do kraja sesije na sajtu; najozbiljniji sajtovi se trude da ti izbori važe i za sledeće sesije. To znaju i vebmasteri-amateri, a kamoli profesionalci! Pa zar nema ko da isprojektuje status pomoću kolačića? (Da, mislim na cookie; ovaj vebmaster možda ne zna da postoji reč i na srpskom; česta je pojava, pa za svaki slučaj.) Za projektovanje i implementaciju kolačića treba… Uh, jako sam zarđao, jer se ne bavim odavno: trebalo bi mi možda čak i desetak minuta.

A ako ste vi iz redakcije naložili vebmasteru da tako uradi, onda postoji gadan problem kompetentnog razmišljanja među vama. Deder, uverite me da grešim! Recite da grešim! Bilo šta, molim vas! Samo da ne ispadne da zapravo vi želite tako!

Nečista savest (?)

Kao i većina onih koji vole da filtriraju informacije iskustvom, a ne punim čitanjem i naknadnim psovanjem, ja koristim svoj priključak ka Internetu, između ostalog, i da brzo poskidam nekoliko stranica u niz koji potom prelistavam brzo, a tek ponegde se zadržim u čitanju; ta praksa je apsolutno nalik prelistavanju novina. Možda to nije fino kao praksa, ali još je manje fino to što ja nemam puno vremena za svaku glupost, već samo za one gluposti koje su meni po volji. Da bih otvorio te stranice kako sam opisao, ja kliknem točkićem na link, pa se sledeća stranica otvori u susednom oknu. Broj sajtova koje redovno pohodim i tako “prelistavam” je prilično velik.

Uradim tako na sajtu Radio Kikinde i dobijem poruku da je zabranjeno kopiranje sadržaja stranice. A stranica se otvorila u sledećem oknu, kao što sam i hteo. Zatvorim bezvezni dijalog i… Čekaj malo!… Zabranjeno kopiranje? ZABRANJENO KOPIRANJE?

Ljudi, da li se vi to šalite?

Tek posle sam video da je sprečen i desni klik na sajtu. Vebmaster pokazuje šta ume. Meni je samo dokazao da je nekoliko prethodnih godina prespavao u nekoj pustoj pećini i da ne zna šta se dešava u stvarnosti. A ako je to bila odluka redakcije, eeee… E, onda…

Eh, pospana redakcijo Radio Kikinde, tako se to ne radi (4)! Vi kao da imate nekakav teret na savesti, Bože me prosti, pa se plašite da će vam neko ukrasti neku informaciju? Da vam pokažem nešto: ovo sam iskopirao sa sadržaja objavljenog na sajtu Radio Kikinde bez ikakvih marifetluka, koristeći jedan od četiri ili pet legitimnih i nehakerskih načina za koje znam da bih uhvatio sadržaj u stevku (clipboard; zašto stevka – drugi put):

Zbog velikih gužvi i dugih čekanja, u internističkim i neurološkoj ambulanti pregledi će se ubuduće zakazivati isključivo telefonom, najavio je v.d. direktora Opšte bolnice u Kikindi, doktor Dušan Kolarović. On je objasnio da bi se redovi kod specijalista smanjili kada bi se ređe ispisivali uputi u ambulantama opšte prakse, odnosno kada bi primarna zdravstvena zaštita, kao što je i predviđeno, zbrinjavala 85 odsto bolesnih.

(Izjavu dr Kolarovića o tome kako je sedam minuta dovoljno za primarno zdravstveno zbrinjavanje 85% građanstva ću komentarisati drugi put; ovo je podsetnik i zato nisam preneo poslednje objavljenu informaciju sa sajta.)

Znate li, o neobaveštena redakcijo Radio Kikinde, kako sam ovo uradio? Tako što sam se pretplatio na RSS feed sajta Radio Kikinde, povukao članke u svoj čitač fidova, obeležio tekst, pritisnuo Ctrl-C, stavio pokazivač za unos na mesto u svom blog editoru i pritisnuo Ctrl+V. Zašto mi i to niste zabranili?

RSS feed? Nije valjda da ne znate da i to postoji? Da, postoji, iako je to vaš vebmaster zaboravio da naznači na sajtu. Jer, kao što znamo iz prethodnih stavova, vaš sajt izgleda služi za slušanje, a ne za čitanje…

Dok se ne odlučite čemu vaš sajt služi, predložiću vam da prestanete da se blamirate onom kvazizaštitom. Osim što ničemu ne služi i što iritira posetioce barem koliko i ono nasilje od streama koji uvek iznova kreće, pokazuje i nizak nivo želje da sajt smanji bounce rate.

A šta je to bounce rate, objasniće vam vaš vebmaster. On je profesionalac, zar ne? Onda zna šta je to.

Ima još

Ima još, ali ja sam se umorio od dokazivanja. A još više sam se umorio od boravka na sajtu sa koga me uporno terate sredstvima koja ste namerno ugradili. Ako vam 4(+1) dokaza loše obavljenog posla nije dovoljno, neće biti dovoljno ni ostalo što bih imao da vam kažem. Uostalom, ovim člankom ste dobili mnogo više besplatnog konsaltinga nego što ste zaslužili.

Ima i u Kikindi čestitih vebmastera koji se bave poslom projektovanja i implementacije veb sajtova nove generacije. Oni znanju znanje i ne bi se blamirali da naprave onakve propuste. Štaviše, najbolji među njima ne bi dozvolili da na sajtu postoje onakvi propusti, pa sve da to od njih tražite i pretite im raskidom radnog odnosa, ugovora, čega god.

Attendite, Informativni centre, attendite! U pamet se! Ako je išta ostalo.

(Via)