Pinhole fotografija

Sudeći po nekim reakcijama, camera obscura je privukla vašu pažnju. Otkrivamo još nešto što se nalazi na tragu prvih fotografija. A jedna fenomenalna inicijativa postoji i na Internetu.

Ono jeste da sam u nekoliko ranijih navrata bio u prilici da pronalazim termin na srpskom, pa imam nekog iskustva u suočavanju sa problemima tog posla. Ali sad mi se baš ne da: nemam pravu reč da prevedem sintagmu pinhole photo. Ali, ako znate engleski, verovatno već slutite šta bi to moglo biti: da, ključ ove tehnike fotografisanja je rupica načinjena iglom koja služi kao objektiv!

Pinhole fotografija počiva upravo na načelu camera obscura, sa “malom” razlikom da je ovde reč o pravom fotografisanju. Na jednoj strani kutije koja predstavlja kameru pravi se rupica – što manja, to bolja, jer prečnik rupe upravo utiče na oštrinu rezultujuće fotke. Na suprotnoj strani, na zid koji je normalan u odnosu na direktni upadni ugao svetla kroz rupicu, postavljen je fotoosetljivi materijal – foto-papir, fotografska ploča, film (negativ ili pozitiv), pa čak i digitalni senzor (o tome kasnije).

Ključna stvar kod pinhole fotografije je to što ne postoji nikakva optika! Jedini “objektiv” je rupica koja propušta svetlost. S obzirom na relativni položaj fotoosetljivog materijala, prečnik rupice može da predstavlja blendu neslućeno velikog broja (na primer, čak do f/1000!), što u paru sa osetljivošću materijala može da dovede do pripreme jako dugih ekspozicija – čak i višednevnih, pa i višemesečnih! Jedna takav primer pogledajte u priči na sajtu britanskog glasila Telegraph.

Pinhole kamere možete da kupite: postoje neki blesavi uređaji koji se mogu nabaviti za stotinjak dolara. Ali, prava igra je u tome da takvu kameru sklepate sami, možda baš od neke kutije za cipele ili od starog, zauvek pokvarenog fotoaparata. Eksperimenti sa tom “foto opremom” su najinteresantniji moment: ne znajući kakav rezultat ćete dobiti od ovog rudimentarnog načina fotografisanja, upuštate se u avanturu bez premca.

Gledano iz vizure današnje dostupnosti digitalne fotografije, reklo bi se u prvi čas da je ovakvo igranje besmisleno. Ali, onda bismo mogli reći da je i gradnja muzičkih instrumenata postala besmislena nakon što su se pojavili sintisajzeri; kao što znamo, nije tako, što je dobro za muziku. U neku ruku, postojanje pinhole fotografije je sasvim analogno korisno za današnju fotografiju: hajde da se setimo čemu fotografija uopšte može da posluži i koji su to ključni elementi estetike fotografije.

Postoje i oni koji ovom problemu pristupaju na krajnje ozbiljan način, a rezultati koji nastaju su i te kako vredni pažnje i uvažavanja. Na jednu takvu inicijativu mi je pre dan-dva skrenuo pažnju moj stari drugar Igor, koji je naišao na informaciju da je jučerašnji dan, kao poslednja nedelja u aprilu, već tradicionalno određen kao Svetski dan pinhole fotografije. Prošlo bi mi ispod radara jer se ove godine poklopilo sa Uskrsom, ali Igor je uvek budan.

[Beleška: e sad, stvarno…. Moraću da se potrudim da nađem neki zgodan termin na srpskom… Predlozi su dobrodošli.]

Na sajtu posvećenom danu pinhole fotografije jednom godišnje se sprovodi akcija prikupljanja pinhole fotografija radova. Kriterijumi su da fotografija bude napravljena po pinhole principu, bez optičkih elemenata i da je fotografija izvedena baš tog dana, poslednje nedelje u aprilu. Ima još oko 35 dana do zatvaranja ovogodišnje akcije, a za prvih tridesetak sati postavljeno je već oko 700 fotki! U prethodnim galerijama, koliko vidim, prilagano je i preko 4000 pinhole fotki godišnje! Evo samo jedne ovogodišnje fotke – nadam se da se niko neće naljutiti zbog neovlašćenog prenošenja:

Čista desetka, što se mene tiče!

E sad, pikanterija: ako imate DSLR aparat, vi zapravo već imate resurse da napravite pinhole fotku! Da se podsetimo: među poštovaocima pinhole tehnike važi prvo pravilo da nema optike, a fotoosetljivi materijal može da bude bilo šta – pa čak i senzor digitalca.

Relativno je lako: potreban vam je poklopac bajoneta za objektiv, verovatno ste ga dobili sa fotoaparatom (a sigurno ako ste kupili samo telo). Izbušite rupu na centru poklopca; krenite iznutra i potrudite se da rupa ne bude šira od 0,5 mm (setite se prečnika mine na tehničkoj olovci). Navrnite poklopac umesto objektiva i stabilizujte fotoaparat na stativu ili nekoj drugoj platformi, kao i uvek kad radite duge ekspozicije. Smanjite osetljivost senzora na najmanji ISO kojim raspolažete, pa aktivirajte bulb režim (pogledajte uputstvo svog fotoaparata ako ne znate kako; možda će vam trebati daljinski okidač). Kako dalje odavde – ne umem da vam kažem, a rado bih preneo svoje iskustvo kad bih mogao Vreme ekspozicije će zavisiti od raspoloživog svetla, a može se kretati od jedne sekunde do nekoliko minuta.

Budete li u prilici da napravite neku pinhole fotku i objavite je negde (probajte http://min.us), javite mi: rado ću uputiti sve druge posetioce ka vašem radu.

(Via; tnx Ajgor)