Ovo sam jednom već radio: bio je prvi rođendan mog omiljenog časopisa, jedinog domaćeg na koji sam redovno pretplaćen. Tada sam rekao da nikad više to neću raditi. Ipak moram: drugi prepričavaju dnevnu štampu, a ja biram da podržavam one koji inspirišu čovečanstvo da se brine o planeti. Svako po svom ukusu i savesti.
Ama, kad sam već pomenuo savest, da pomenem i svoja duga iskustva sa poštarima… Progoni me čvrst utisak da moj poštar ima nekakav problem sa pošiljkama u zlatnom najlonu. Sistematski oštećuje sve primerke svih časopisa koji mi dolaze na kućnu adresu. National Geographic uspešno presavije popreko (na stranu što uopšte ne mora da ga presavija), a onda ga zabije u procep kapije i pritom ga pocepa i prelomi ris. Zbog toga sam prestao da se pretplaćujem na dva časopisa koji stignu celi od Londona do Kikinde, a onda ih kreten ošteti pred mojom kapijom. Pa sad ti objasni volusini da si platio ne baš simboličnih 300 € za dva puta dvanaest izdanja i da očekuješ da ne budu cepani od strane onih koji su zaduženi da ih isporuče u valjanom stanju.
Kako da objasnim mamlazu da je National Geographic časopis koji se čuva celog života? Ne vredi da objašnjavam poštaru išta, a ne smem da mu učinim nažao jer bi on onda pozvao policiju, pa bih ja imao belaja jer bih zastupao nešto što ni prosečan policajac ne razume. Probao sam sa kontrolorima u pošti; više uspeha bih imao da sam se žalio drvetu oraha u svom dvorištu. Sledećeg meseca ću pokušati reverznom psihologijom: ostaviću poruku sa molbom na kapiji, pa kako bude. Izvestiću o ishodu.
Kao i obično, postoji jedan način da se smirim nakon što vidim šta je poštar uradio mom primerku časopisa: prelistaću ga. Od sad, nadalje i ubuduće, činiću to sa svakim brojem.
– * –
Naslovna stranica je institucija za sebe. Odabrana ilustracija je remek-delo po definiciji. Vi možda niste, ali ja jesam više puta čuo izjavu poput “kakva fotka! mogla bi da ide na naslovnu stranu National Geographica!” i tada je bilo jasno o kakvoj fotografiji je reč. Ovog puta, provokacija koju doživljavam i lično: Maču Pikču, jedno od nekoliko mesta na svetu za koja znam da moram da ih vidim svojim očima. Hoću li uspeti?… Ta slika je najava jedne od glavnih priča u ovom broju.
Forum – Pisma čitalaca: ovog puta malo kraći no inače; jedna strana, tri pisma. Svojevremeno je i jedno moje pismo bilo objavljeno na tim stranicama. Često sam nailazio na vrlo zanimljive reakcije drugih na tom mestu.
Vaša fotografija – Kako je dobro što postoji ova rubrika! Poziv čitaocima da prilože neku zanimljivu fotografiju je sjajan način održavanja kontakta sa onima zbog kojih časopis i postoji. Ponovo izuzetno zanimljiv rad: čitalac iz Beograda prilaže fotografiju minijaturne žabe koja čuči na vrhu nekakve stabljike. Ovaj uspešni rad je nastao u biološkom rezervatu na Šri Lanki.
Prizori Zemlje – Mnogima najdraži segment u časopisu: fotografije iz vascelog sveta. Negde sam jednom pročitao ili čuo da jedno matično izdanje National Geographica predstavlja rezultat izbora oko 100-130.000 ekspozicija. Da, dobro čitate: sto hiljada! O patnji urednika ne znam ništa (i ne bih bio u njihovoj koži), ali ako niste videli rezultat, zamislite ga ili, još bolje, pokušajte tako što ćete pregledati redovnu mesečnu ponudu od dvadesetak podloga za radnu površinu računara i možda preuzeti neku od tih fotki – sve su to ključne ilustracije iz aktuelnog broja; u arhivi ćete naći i ranije kolekcije (koliko vidim, izbor izdanja ide unazad do januara 2007).
Neću ni da pokušam da prepričavam fotografije. Nije da ne bih umeo, nego neću da vam kvarim ugođaj. Tek da nabrojim: Charlie Point, iz Hladnog rata čuveno mesto u Berlinu; pesak koji jede kuću u Namibiji; kako se praktikuje košarka negde u beskrajnoj stepi Mongolije.
Kratki članci – Jedan od zaštitnih znakova NG-a su kratke forme, članci na jednoj stranici koji slikom i kratkim tekstom daju samo okvirnu, ali preciznu i tačnu informaciju o nekoj pojavi u svetu oko nas. Saznajemo o novčanici od nula rupija, namenjenoj iskorenjivanju mita, tog velikog zla modernog društva. Vest o fosilu veoma velike ptice potiče na neka razmišljanja. Gledamo u stene karakteristične za američki kontinent. Saznajemo o zanimljivom obeležju u slavu životinja koje su učestvovale u trci između Amundsena i Skota ka Južnom polu. U članku koji je deo ovogodišnjeg serijala posvećenog očekivanom sedmomilijarditom članu porodice Homo Sapiens, proučavamo zanimljivu infografiku o međurasnim brakovima. Na stranici koja promoviše satelitski kanal National Geographic Channel gledam u fotografiju Sikstinske kapele; budi mi se sveže sećanje na neprijatno kratak boravak u na tom mestu, među silnom svetinom, i na potrebu da ponovo posetim muzeje Vatikana, ovog puta bez vodiča za kojim moram da trčim.
Pre članaka koji čine jezgro izdanja, zatičem šokantnu informaciju koja govori o potrebi nalaženja trajnijeg rešenja u problemima proizvodnje hrane. O čemu je reč u tom članku, baš da vam ne kažem ovde.
Stižem u središnji deo časopisa, tamo gde se nalaze članci koji se dugo pamte.
Uzvišene ambicije Inka – Naslovna priča je posvećena neiscrpno inspirativnoj temi kojoj se možemo vratiti stotinu puta i uvek saznati nešto novo. Ostrvo Takile se nalazi u jezeru Titikaka, a stanovnici tog mesta delimično vode poreklo od kolonista Inka…
Dragulj u dve krune – Priča o Krimu se vrti oko činjenice da je to izgubljeni raj Rusije… i teritorija Ukrajine. Tragovi prošlih vremena ostaju. “Možete da izvojite Krim iz Sovjetskog saveza. Iščupati Sovjetski savez iz Krima je nešto sasvim drugo.“, kaže se u ovom prikazu.
Čudo iznad Menhetna – Prostor u megalopolisu je dragocenost prvog reda, a parkovi su ljudska potreba prvog reda. Sjajna priča o parkovima iznad nivoa ulice u kvartu Haj lajn na Menhetnu bi trebalo da inspiriše i mnoge druge da čine slično.
Vulkan u komšiluku – Priroda sve češće učini da se setimo koliko je ona jača od nas. Vulkani su veličansveni i strašni, a o njihovom ponašanju znamo tako malo. U reportaži o NG ekspediciji na slabo istraženi, a vrlo aktivni vulkan Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongu, saznajemo i više od pukih informacija o toj ekstremnoj geološkoj pojavi. Može li se predvideti erupcija džina koji preti populaciji od milion ljudi u njegovom podnožju?
Iza zavese dečjih iluzija – Priče domaćih autora su posebno blago srpskog izdanja National Geographica. U prekrasnoj i inspirativnoj priči iz pera i fotoaparata Marka Risovića, saznajemo o teškom životu iza kulisa cirkuskog kruga, delom iz perspektive šestogodišnje devojčice čije detinjstvo se razlikuje od odrastanja većine njenih vršnjaka.
Do kraja, još tri redovne rubrike.
Vaš foto-arhiv – U ovoj rubrici, čitaoci prilažu stare fotografije i kratke priče iza njih. Uvek je zanimljivo, pa tako i ovog puta: otkriva se retka fotografija Pavla Beljanskog, diplomate i čuvenog kolekcionara umetničkih predmeta.
Pogled u prošlost – Lako je tako! Kad život traje ceo vek i još pedalj godina, arhiva predstavlja riznicu u kojoj je lako naći neki tračak prošlosti. Na fotografiji iz 1941. godine saznajemo kako su (i čime) urođenici iz plemena Kečua glačali lice formacije Rodadero na Andima.
Završna reč – Igor Rill, glavni urednik srpskog izdanja časopisa National Geographic, ima obavezu da svakog meseca svojim tekstom zatvori još jednu etapu putovanja u znanje. Ovog puta, on se priseća svog imenjaka Stravinskog. Usput, u maloj vinjeti na kraju teksta, daje jedno čudno poređenje zbog kojeg sam se naježio.
– * –
I tako, prelistao sam aprilski broj. Sad idem da ga čitam. A vi, kako hoćete. Reći ću vam samo ovoliko: ne mogu da smislim nijedan bolji predlog da potrošite 270 dinara i provedete bar dva-tri popodneva.
$#$
Komentari su onemogućeni.