“Hoću svoj deo, nećete da me prevarite!”… “Ne može brže, jurimo trideset!”… “I ti ćeš tako kume, samo sutra!” – tako sam godinama doživljavao online kupovinu. Do jutros.
Posle ko zna koliko odlaganja, snabdeo sam se platnom karticom kojom mogu da plaćam na Internetu. Uzgred, to nije ona kartica za koju su mi u banci rekli da prolazi u takvim transakcijama (nije uspelo nijednom – na tačno pet mesta u zemlji i inostranstvu), ali da sad ne budem sitničav.
Jedne večeri sam lutao Amazonom, pregledao knjige koje su mi zapale za oko, pa se najzad i odvažio da naručim jednu. To do sada nisam radio: na moju adresu su do sada stizale porudžbine iz Amazona samo dvaput, oba puta DVD-ovi. Jednom je to bio film Europa Larsa von Triera, poklon kojim me je dobar drugar u pečalbi tada iznenadio. Drugi put, beše to Schumacherova verzija rok-opere Phantom of the Opera, kojom sam jednom iznenadio Jasnu (ala je bilo cike!). Ali, opet je dotični drugar kupio taj DVD za moj račun sedeći u Fritaunu, bože me prosti, samo zato što sam tad živeo u državi mimo sveta (kao da je sad bolje) i nisam mogao da učestvujem u globalnom platnom sistemu.
A sad knjiga. Najzad knjiga.
Dobro de, mo’š misliti, knjiga: zapravo, priručnik o digitalnoj fotografiji. Knjiga mi se učinila zanimljivom, nije bila skupa (sa poštarinom oko 35 USD) i 11. marta kliknem na sudbonosno dugme za plaćanje.
Potvrda o isporuci je stigla 15. marta, a paket je stigao jutros. Prvo što me je zanimalo beše da li je knjiga oštećena prilikom carinskog pregleda. Naslušao sam se raznih horor priča… Pamtim kako je jedan drugar primio gramofonsku ploču iz COB Records sa dubokom brazgotinom posred lica omota – to je bio očigledni trag “veštog” baratanja skalpelom.
Pa, da vidimo.
To što je carina otvorila paket sa donje strane može da začudi samo nekog totalno neobaveštenog. No, dobro je: paket je neoštećen, a carina je uredno zatvorila paket posle obavljenog posla. Sledi onaj deo koji izaziva lupanje srca:
Nikad ranije nisam video takve vazdušne jastuke za pakovanje. Sjajno! Knjiga je stigla neoštećena. Verovatno je moj poštar razmišljao kako da savije ovako veliki paket u 2 cm širok prorez kapije, a onda je video da neko treba da potpiše prijem, pa mu je laknulo.
A sama knjiga?
Mislim da nikad nisam ni video, a kamoli imao knjigu mekog poveza i tolikog gabarita sa ovako kvalitetnom štampom. Kolorna štampa na dvestagramskom papiru izgleda vrlo dobro. I detalj koji srpski izdavači, izgleda, nikad u životu neće naučiti da traže od knjigovezaca (a pouzdano znam da ovi to umeju da izvedu): ris knjige je dvostruki i nije zalepljen za same povezane stranice, pa se ne lomi ni ponaša kao opruga koja pokušava da zatvori knjigu.
Štivo u knjizi je generičko i pre je namenjeno nekom početniku nego nekome ko već osam godina prati teoriju i praksu digitalne fotografije. Ali svejedno: reč je o sistematičnom i sveobuhvatnom štivu u kome se ne propušta nijedna ključna tema. Rečju, knjiga je tačno ispunila očekivanja i rado ću se pozabaviti njome; posle će poslužiti još nekome, sigurno.
U slučaju da se zainteresujete za ovu knjigu (ili slične), obratite pažnju na to da je sve veći broj izdanja na Amazonu podržan funkcijom Look Inside: virtuelna knjižara sad podržava i virtuelno prelistavanje.
Sledeće što ću naručiti sa Amazona će biti nešto malo ozbiljnije, od autora kojeg izuzetno cenim: trotomna garnitura o digitalnoj fotografiji iz pera Scotta Kelbyja. Drugar me je upozorio da postoji prevod prva dva toma na našem tržištu, ali to je irelevantan podatak za mene. Najpre, iako znam da izdavač prevoda ima najviše tehničke standarde za štampu, to ne važi uvek i za standarde prevođenja; kvazi-zaštita valjanosti jezika kojom masiraju čitaoca prevazilazi ono što ja mogu da trpim; najviše mi smeta uškopljeni stil uravnilovke kojim izdavači prevoda u zemlji Srbiji potpuno upropaste autorski stil pisanja. Izdavač prevoda Kelbyjevih knjiga je kolovođa u takvoj degradaciji; za to vreme, u svetu je razrađeni autorski stil eksplicitno zahtevan od strane većine izdavača. Dalje, prvi tom je izdanje iz 2007, drugi tom je izdanje iz 2010, a treći tom nije preveden. Radije ću kupiti usaglašene revizije (da, autori tehničkih štiva revidiraju izdanja!) u dodatnom kartonskom omotu za garnituru. Najgrđe od svega, pritom original neću platiti više nego što bih platio uškopljeni prevod, quod erat demonstrandum.
Da, umeju napolju da odštampaju i ukoriče. Ja odavno imam Photoshop Studio Secrets od IDG Books. Radujem se što se raduješ. 🙂
Dva iskustva.
Sticajem okolnosti i posla kojim sam SE bavio, imam Mastercard izdatu od Payoneera. To je nekakav Web servis, Web banka u USA, šta li je. Ta kartica služi za plaćanje svega što se plaća karticom, kako i treba da bude. Od sipanja goriva u Rumuniji, kupovine knjiga sa Amazona, pa do podizanja dinara sa bankomata i to bilo kog ovde. Njihova usluga je $1,5 mesečno pod uslovom da na računu ima para. Ako nemam, nema ni usluge, što je opet kako treba da bude. Kod nas je pravi horor nabaviti karticu za tu đavolju rabotu – plaćanje na Internetu – i posle njome raspolagati, dopunjavati je, odobravati, proveravati, pa onda dodatni primeren trošak imati je uopšte….
Pre desetak godina sam, dok sam imao jednu takvu karticu, naručio pet knjiga sa Amazona u paketu. Sa poštarinom je koštalo tek nešto ispod $100. Tada naša država nije carinila pakete vrednosti ispod 100€ (danas 20€)*. I stiglo je bez problema za desetak dana. Samo su otvorili paket da vide šta je unutra.
Promena je napravljena za pakete samo, kad idete lično i dalje možete da nosite “dozvoljenu robu, za ličnu upotrebu, vrednosti ispod 100€”, a ta promena je napravljena pre svega zbog Neckermanna koji je dovlačio robu u paketima iz Hrvatske, naravno svaki paket vrednosti ispod 100€… Tada je nestao sa tržišta Srbije.
Koliko si još platio preko tih 35 USD? tj. koliko je carina i slično? Jesu li to ukinuli onu glupost o nekom ograničenju od 20 evra u vrednosti, a za sve preko toga moraš da angažuješ špeditera?
Nisam platio ništa više. Na te nonsense nisam mislio (znam za njih iz priča), a bio sam potpuno spreman da vratim knjigu u slučaju da mi zatraže i žutu banku. Koliko znam, Amazon u takvim slučajevima refundira ceo iznos, uključujući pakovanje i poštarinu. No svejedno, i da ne vrate: sasvim sigurno neću dozvoliti državi da pravi budalu od mene.