Fotografija dana, 2. maj 2011

Gledam u ovo već danima i ne znam šta  da radim. Rekoh, ajd’ bar da fotografišem. Na kraju je čak ispalo zanimljivo…

Današnja fotka je izvedena na temu “može li trivijalna scena u koju gledam svakodnevno da se učini zanimljivom makar na fotografiji”. Izgleda da može…

Fotografija dana za 2. maj 2011.

Ove knjige ne fotografišem da bih se nešto hvalio (da mi je bilo do toga, snimio bih svoju kućnu biblioteku), nego ako baš hoćete – da bih se požalio da nemam kud sa ovim knjigama. Nedavno sam naručio i montirao policu koja bi po dimenzijama mogla da primi sve te knjige, ali nisam baš siguran da bi mogla da izdrži tu masu. I tako, ni napred ni nazad…

Ako je za utehu, barem ih često uzimam u ruke, listam i čitam.

Da malo zabiberimo… Onako, bez razloga

Kapitalna numera u kapitalnoj izvedbi. Na sceni su dvojica koje nema smisla porediti ni sa kim, jer su jedini takvi.

Šta se sve dešavalo kad su se Stevie Wonder i Jeff Beck sreli 1972. godine, možda i nije bitno da znate kao faktografiju. Ali, red je da znate bar jednu stvar sa albuma Talking Book. Kakvo krljanje, suncelitižareno:

 

Everybody scream!

Ovaj zapis je iz oktobra 2009, kad je Medison Square Garden dve večeri ugošćavao majstore sa spiska Hall of Fame.

Ah, da: ako nemate nameru da ovo slušate glasno, nemojte se ni truditi.

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zabiberimo… Onako, bez razloga”

Verifikacija, pre svega

Dok svet ne može da odluči da li je najčuveniji dobitnik Nobelove nagrade za mir uspešniji kao komičar ili kao borac protiv terorizma, hajde da se pozabavimo problemom kvaliteta referenci na Internetu.

Ali samo posredno, kroz citat dana:

Šta se daje večeras u pozorištu?...

Problem sa citatima na Internetu je u tome što je teško utvrditi njihovu autentičnost.

Abraham Linkoln,
predsednik SAD

(Via)

Uzgred…

Da se zna: dok danas u 16:25 nisam otišao na facebook, nisam pojma imao o toj vesti.

Music Laden, bin Laden, whatever...

Možeš misliti. Kao da će IŠTA biti drugačije sad kad su ga dokrajčili.

Garfield the Cat: dnevni stripovi

Za postpraznični ugođaj, evo još jednog priloga sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovaj prilog je o mom jedinom preostalom idolu.

It's hard to be serious when you're naked!Šta da vam kažem: Garfild je moj idol, jedini kojeg imam.

Sad više ne znam kad i kako sam se navukao na strip o mačku Garfildu, njegovom smotanom, hm… vlasniku… domaćinu Džonu, psiću Odiju i raznim drugim kreaturama i likovima koji se ponekad tu pojavljuju. Počelo je, pretpostavljam, tako što sam pre ko zna koliko godina natrčao na sajt posvećen Garfildu, a tamo na stranicu na kojoj se objavljuje dnevno izdanje stripa… I to sam počeo da skupljam kao hrčak. Ne znam koliko je prošlo, ima možda punih deset godina…

Nedugo potom, napravio sam sopstvenu lokalnu stranicu na kojoj se Garfild vrti u slučajnom izboru iz arhive na disku. To sam postavio kao matičnu stranicu u svom Internet Exploreru. I to širim po svim mašinama na kojima radim. Bazu stripova dopunjujem svakodnevno. PhotoSig je mala maca kada je reč o mojoj ovisnosti o nekom sadržaju na Vebu: Garfild je moja veb droga. Smile with tongue out

Nastavite sa čitanjem… “Garfield the Cat: dnevni stripovi”

Dan kad je Čak Noris dobio batine

Doduše, nedugo potom, Brus Li je misteriozno umro…

Ovaj video klip posvećujem Marinku, uz želju da u veselju provede Praznik rada. Winking smile

 

Eh, kakva su to vremena bila. Pamtim neka dva klinca koji su izlazili iz prepunog bioskopa nakon što smo gledali neki od filmova Brusa Lija. Glasno su prepričavali poslednju tuču u filmu… Zanesen poletom slavne veštine Brusa Lija°, jedan od njih krene u demonstraciju. Tako je napucao nogom onog drugog po ruci da sam mislio da ju je polomio. Taj drugi je bio jednako jakom adrenalinskom tripu i nije reagovao na udarac, osim kratkim jaukom, nego je nastavio da glasno odobrava.

A zimus u Rimu, prilazimo jednoj strani Koloseuma u večernjim satima. Pita Jasna “šta piše na onoj tabli”, a ja nisam izdržao: “Ovde je pao za slobodu junak, legenda i heroj Čak Noris. Ubio ga Brus Li u jesen 1972. Vaskrsao tek kao teksaški rendžer mnogo godina posle.”

° Jeste veština Brusa Lija bila slavna, ali Čak Noris bi danas pobedio sam sebe – kao da bi neko drugi smeo da se tuče sa njim. Winking smile

°° Tek maločas sam otkrio da se film u originalu zove Meng long guo jiang Open-mouthed smile