I ja sam Srbija

Citat dana dolazi od onih koji mi bez pitanja uzimaju novac za svoj rad, krijući se iza državne uredbe, pri čemu im ne smeta da prekidaju program, čak i informativne emisije, reklamama čije emitovanje masno naplaćuju. Oni sebe nazivaju Javnim servisom. Ja ih nazivam javnom brukom.

Posle sinoćne utakmice, cela Srbija je u šoku.

Maja Žeželj,
Drugi dnevnik RTS
12. maja 2011.

Slažete li se sa ovim?

Evo, ja odgovorno izjavljujem da sam državljanin Republike Srbije, da se nalazim na teritoriji Republike Srbije, da nisam napuštao teritoriju Republike Srbije duže od četiri meseca i da nisam ni u kakvom šoku. Pogotovo zbog nekakve utakmice u sportu o čijoj stvarnosti činjenice ne razumeju samo oni koji to ne žele.

Fotografija dana, 12. maj 2011

Danima gledam kako da namestim ovo za slikanje. Jutros najzad nisam odoleo.

U nekom od članaka koji su me inicirali na projekat “jedna na dan” (i to ko zna gde, ko bi to sad našao), autor reče da jedan od poticaja na rad može da bude i foto-dnevnik. U tom pogledu ja malo mogu da ponudim, jer moj uobičajeni dan je rutina sa malo scenografije i još manje koreografije. Međutim, dok sam jutros spremao sebi doručak, pomislim na tu preporuku i dođem do zaključka da bih mogao uslikati spremljeni obrok. Usput, setih se i razgovora sa jednim drugom iz Kikinde, inače profesionalnim fotografom, kada mi je ispričao kako se mučio dok je pripremao scene za slikanje kataloga jedne prehrambene kuće. Saberem dva i dva – i gle:

Fotografija dana za 12. maj 2011.

Sticajem okolnosti, znam koliko je vraški teško izvesti dobru fotografiju koja prikazuje hranu, jer sam to ranije već probao da učinim. Znam i to da bez upornih pokušaja nema ni načina da se približim nekom rezultatu. Ovde sam se tek malo bavio činjenicom da (opet) nisam izabrao dobar tanjir, a napravio sam i distorziju svetla mešajući prirodno i veštačko osvetljenje. Iako je rezultat trivijalan, naučio sam na šta treba da obratm pažnju sledeći put. Dakle, još jedna tema koja je tek otvorena. U tom svetlu: mišn akomplišd. A što se foto-dnevnika tiče: nemojte se zgražavati nad količinom. Ovo jedem bez hleba, a ovakav doručak me uvek drži do kasnog popodneva.

Da zaključimo pitalicu od juče

Da vidimo kako stoje stvari sa jučerašnjom pitalicom.

Daklem, juče sam postavo pitanje ispod jedne fotografije: kako se zove ta građevina i gde se nalazi. Komentari su bili razni, od zgražavanja “da li je moguće” na moju tvrdnju da mnogi to ne znaju do celih teorema u kojima je, svesno ili nesvesno, osnovna greška bila prezentirana.

Čini mi se da niko nije shvatio šta piše između redova. Ja nisam rekao da mnogi ljudi tvrde da ne znaju koja je to građevina. Oni, naime misle da to znaju. Ali, kad odgovore, ispostavi se da ne znaju.

Pustiću vas, ipak, da sami date odgovor. Posle 24 sata, kao što je to red, evo pomoćne slike koja sadrži ključ odgovora.

Upotrebite po jednu ključnu reč za svaki od objekata i biće vam jasno.

Ovo levo je prava fotografija. Ovo desno je demonstracija kako mali Perica zamišlja fotomontažu. Ali svejedno, primereno je svrsi: ova slika je ključ.

Pitam još jednom: kako se zove i gde se nalazi građevina koja se nalazi na fotografiji (levo)?

P.S. dJOLE, molba za tebe: izdrži.

Klatna u akciji

A sad malo praktične fizike iz neobičnog ugla.

Priznajte da niste mogli da skinete pogled.

(Via)

Fotografija dana, 11. maj 2011

Kasnim, dabome, jer sam kasno s puta. Žurio sam, pa sam igrao na jednu loptu. Ali, uspeo sam.

Nekim privatnim poslom, morao sam popodne za Beograd. Sticaj okolnosti je hteo da napravim dva kruga od Pančevačkog mosta do Šest kaplara i nazad i mislio sam da ću slikati situaciju kad se zaglavim u saobraćaju. Ali, nisam se zaglavio Open-mouthed smile što je herojstvo neke druge vrste (ćutim, da ne ureknem). Zato sam fotku dana našao na drugom mestu.

Tokom kratke posete prijatelju, sedeli smo u njegovom prelepom dvorištu i pijuckali kafu, a tamo mi je pogled pao na neku vetrenjačicu koju je on, ako sam dobro upamtio, nedavno doneo sa puta po Beneluksu. Širila se se u duginim bojama po onom prekrasnom suncu, a privukla me je i zato što sam zamislio da angažujem i pozadinu koja je imala neču čudnu teksturu senke krošnje drveta na zidu. I sve se uklopilo, i to sa zlatnim svetlom. Toliko sam bio siguran da će sesija uspeti da je ona ispala idiotski kratka: samo četiri ekspozicije! A rezultat koji sam odabrao za “jednu na dan” je ovaj:

Fotografija dana za 11. maj 2011.

Ništa da dodam, ništa da oduzmem. Fotka u punoj rezoluciji izlaže čak i teksturu tkanine od koje je sačinjena ova baštenska igračka. Mišn akomplišd.