Day: May 22, 2011

Fotografija dana, 22. maj 2011

Priznajem, bio sam lenj celog dana. Osladio mi se dan nerada posle protekle nedelje. Ali, na kraju je izašlo baš kako valja.

Na pijaci – oštro svetlo, gužva i stihija, opet nije bilo vajde od nošenja fotoaparata jer sam, kao i inače, nosio korpu i torbu dok je Jasna birala bakaluk. Moraću jednom da uranim namenski na pijacu, e baš da bih fotografisao.

Dan – sparina, te hoće kiša, te neće kiša, kretali smo se kao morloci po kući trudeći se da napravimo što manje pokreta. Uglavnom sam čitao sve i svašta tokom celog dana – i to mi je prijalo. Tek kasnije sam se setio da je vreme za fotku dana. Ne brinem se previše, jer imam dve-tri džoker-teme koje bih mogao da izvučem po potrebi. Sad mi je došlo da uslikam jagode. Nisu to prve jagode koje smo ove godine kupili, ali prve su koje sam hteo da jedem, jer su prve koje imaju onaj dobro poznati, dekadentni ukus – jagoda. Pokušao sam da napravim fotografiju koja miriše na jagode. Ne znam kako bi se to radilo, ali ovo je najbliže toj ideji što sam večeras uspeo da izvedem:

Lako je tako, reći ćete vi, crvene jagode na belom tanjiru. Lako je, odgovaram ja: tako se to i radi. I to sa malog tronošca na stolu, u makro režimu, bez blica, ali uz malu pomoć baterijske lampe koja je glumila spoljni reflektor, pored dva redovna izvora svetla u trpezariji. Mišn akomplišd.

A sad malo čistog rock’n’rolla

Maločas mi je Pura Moca poslao ovaj link, ali to se jedva prepoznaje. Uvertira “Viljema Tela” je nenadmašna po definiciji. Tri, četr:

Nemam pojma ko su ovi ludaci; danas sam za njih čuo prvi put. Vikipedija kaže sledeće (slobodan prevod dok dremuckam srčući kafu):

…Sinfonia je imala neobičan zahtev za pristup: svirači su morali da budu ne-muzičari ili, ako su muzičari, morali su da sviraju instrument koji je potpuno nov za njih.

Blagi Bože, nastupali su i u Royal Albert Hallu. Dakle, kao što rekoh: čisti rock’n’roll.

(Tnx Pura Moca)

Skrivena moć osmeha

Smejte se! Makar se smešite! Duže ćete živeti! Tako tvrdi jedna studija sprovedena na univerzitetu u Berkliju.

Kao i obično, konferencija TED donosi brojne zanimljive prezentacije i predavanja. Iako zasnovano na pomalo predvidljivoj tezi, ovo predavanje nas zapravo tera na dublje razmišljanje. Mene je podsetilo na neka sebi davno data obećanja. Pogledajte i donesite sopstvene zaključke.

Uzgred, još nema titla na srpskom. Dao sam sebi slobodu da povežem titl na bošnjačkom; neko vreme je radilo, a onda je počela da se pojavljuje neka glupa poruka o smanjenoj bezbednosti; onda je ta poruka opet nestala… Neću da menjam URL, očekujem da će biti rešeno na kraju. Ako vam se desi ta poruka, izvinite. Izaberite sami titlove po sopstvenom nahođenju ili ih isključite ako vam je tako zgodnije.

Obratite pažnju na prezentaciju slajdova koje predavač vrti. Taj vid grafičke prezentacije je neuporedivo zanimljiviji od sistema slajdova u PowerPointu i sličnim programima.

Ovo kratko predavanje je u meni izazvalo par talasa misli… Posle svega, moje kratko pitanje glasi: ako bismo se smešili na silu, čak i ako nam ništa nije veselo i smešno, da li bi to benigno samozavaravanje izazvalo i neke druge, sporedne i neželjene posledice? Da li bi posle nekog vremena pretegnulo pozitivno osećanje spokoja ili bi se ipak ukazao neki mentalni procep? Poznavao sam neke osobe koje su pokušavale da primene na sebi nešto slično; na kraju je pobedila frustracija. U jednom slučaju, završilo se jako loše.

Moj lični stav je štogod jednostavniji od pokušaja da facijalnim grčem indukujem dobro raspoloženje. Ne mora da bude veselo i ne mora da preteže osmeh donje polovine lica dok su oči prazne. Mnogo isplativiji ideal, onaj kome sam se prilično približio, jeste da živim životom bez potrebe da lažem. Bilo koga. Bilo zbog čega. Takav način života meni prija.

(Via)

A nedeljom – Zaharije

Nedelja pre pijace, zna se čime se bavim: lovim lapsuse Zaharija Trnavčevića.

Ovaj je ulovio neko drugi. Nema veze.

 

Mada, i Uroš Davidović je počeo da se provaljuje. Ali ima on jooooš da uči od Majstora.

Fotografija dana, 21. maj 2011

Možda je fotka mogla i ranije, ali Marinko i ja smo zaista morali da pretresemo razna SveCka pitanja i da otkrijemo univerzalni lek za sve. Ovoliko je falilo da uspemo u tome.

A fotka dana je ulovljena bez po muke. Dok sam sipao vodu na pojilu, malo sam lovio geometrijske pojedinosti po okolnim zgradama. To je i inače jedan od zadataka u spisku projekta “jedna na dan”, i eto, ulučila se prilika da odradim baš proteklog dana.

Znao sam da ću minimizovati paletu boja (čak sam iskušavao i monohromatsku paletu, ali sam odustao) i bio sam siguran da ću izvesti neki od “tesnih” izreza. Tako je i bilo – i evo rezultata:

Fotografija dana za 21. maj 2011.

Imao sam nekoliko sličnih kadrova, a različitim izrezima sam postigao upravo ono što sam i zamislio: kombinaciju geometrijske ekstravagance i osećaja praznine okružene betonom i ciglom. A po prirodi objekta koji sam slikao, ovo nije ni bilo očekivano da bude lepo.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 21. maj 2011”