Alal nam dan. Kome je bilo do bilo čega po ovako sumornoj kiši?…
Nismo otišli nikud. Imali smo ideju da sednemo u kola i odemo negde, bilo gde u krugu od 100 km, ali nije nam se dalo. Kad se kiša malo smirila, ja sam malo optrčao i snimao na temu refleksije u barama na betonu i asfaltu. Evo:
Nemam šta da se hvalim. To je to: ako je za utehu, uhvatio sam to sumorno raspoloženje.
Kao zadatak ostaje da mi se posreći neko sunčano vreme neposredno posl kiše, tako da mogu da uhvatim oštro svetlo u refleksiji neba.