Kakva prilika, takav i ulov! U uži izbor je ušlo petnaest fotki, što se do sada nije desilo. Jedva sam odlučio koju ću.
Dakle, naravno da sam fotku dana ostavio za Noć muzeja. U Kikindi stalno nešto luduju, a tako je bilo i ovog puta. Ovog puta možda nije bilo obimno, raskošno i skupo kao prethodnih godina, ali ne mari: ko ume da gleda, imao je šta da vidi, još kako.
Moj lični favorit na ovogodišnjoj instalaciji “Planeta Kikinda” je bila izložba punjenih ptica. Odatle i fotka dana. Izvolite:
Najbolje oko ove fotke je to što je postprodukcija minimalna. Gradijent koji vidite apsolutno nije veštački, nego sam ga uhvatio iz veoma dobro osmišljenog osvetljavanja prostora, koje je bilo minimalno, ali veoma celishodno. Jedina postprodukcija beše blaga kompresija na histogramu da bih istakao dinamiku i isecanje u proporciji 2:3. Tokom fotografisanja, uhvatio sam priliku da se poigram sa tom senkom. Istina, hteo sam da eliminišem one senke u koje je upao rep stepskog ždrala, ali to je bilo teško, jer idealni ugao nikako nije hteo da mi se namesti. A pošten da budem, nije mi bilo stalo do nekog kloniranja i montaže, jer još uvek sam u stanju egzaltacije posle Noći muzeja.
I da ne bude sumnje, proverio sam pre konačnog odabira: ovo jeste fotka za 14. maj, jer uslikao sam je u 23:49 
Priznajem da bih uzeo fotku načinjenu iza ponoći, da je pao takav izbor. Kao opravdanje, upotrebio bih demagogiju TV programa: u jedan datum se važe svi sati dok ne odete na spavanje, pa taman otišli na spavanje u šest ujutru, kao što ću ja izgleda da prođem ove noći…
A što se tiče odabrane slike… Da budem iskren, nisam neki ljubitelj taksidermije i ne bih nikad dozvolio da mi se tako nešto unese u kuću. Pride, punjenje ptica me najpre podseća na Normana Bejtsa. 
Međutim, kontekst fantastične kolekcije punjenih ptica (i drugih životinja u drugim prostorijama) beše drugačiji na ovom mestu: rekonstruisan je kabinet za biologiju s kraja 19. veka. A kad su posredi učila, moj princip je da sve što je 3D, ama sve što je drugačije od suvog gruvanja gradiva, mora biti podržano.
A što se tiče ostatka sesije… Poneo sam stalak za slikanje kao što sam planirao, a napravio samo sedamdesetak ekspozicija. Nisam hteo više, mada sam imao i resursa i vremena, jer dugo traje dok se namesti prilika za slikanje, a nisam hteo da maltretiram druge svojim tripovima i kvarim im ugođaj. I kao što rekoh, imam petnaestak fotki vrednih čuvanja i bar još toliko da ih se ne postidim; više nego dovoljno! Pošto je to bio javni skup, gledaću da spremim kolekciju fotki za objavljivanje, verovatno ću je okačiti na fejsbuk. Obavestiću i ovde.
Komentari su onemogućeni.