Od želje za kafom na obali Tise do izvedbe najvećeg kiča u dosadašnjem špilu fotki “jedna na dan”, ovo je ipak bio uspešan dan.
Prosto, kad se ne da, onda ne treba pritiskati. I Jasni i meni je ovih dana bilo posla preko glave; kad smo, nekako u isto vreme završili sa dnevnim poslom, spakovali smo se u kola i krenuli put pod noge bre, pa gde stignemo. Krajnji cilj je bio da popijemo kafu u Senti, ama da se provozamo bez žurbe. Tako je i bilo: krug vožnje je bio Kikinda – Iđoš – Sajan – Padej – novi most na Tisi – Ada – Senta – Čoka – Banatski Monoštor – Crna Bara – Mokrin – Kikinda. Zadržavanja u Adi i u Senti, kao i na nekoliko mesta usput. Mislio sam da slikam novi most, ali okolina mosta je neuređena, trebalo bi dosta da se hoda po mestima koja još ne poznajem, a već sam gubio zlatno svetlo. Još bi falilo da me vidi neki što je izvukao penziju preko dva svedoka, pa da me prijavi vlastima… Pa ništa, angažovaću kuma na leto da me odveze čamcem do mosta i slikaću ga tada.
Od kojekakvih treskanja fotoaparatom tamo-amo, nadao sam se ultimativnoj kič-fotki: bulke u žitu. Ali, tim putem dominira slatina, tek ponegde ima žito, a bulki ni za lek; tretirali protiv korova, šta li. Zato ima plavog čoveka i to je moj današnji odabir.
Slobodno komentarišite: da, znam da je ovo kič kakvog nema. Zapravo, ima: mogao sam da vam napucam i jednu od fotki zalaska sunca koje sam uhvatio kad sam zastao na putu između Ade i Sente. Ama, mogao bih ‘ladno da doniram tu fotku za omot neke ploče “Muzika raspoloženja” ili “Vaše popodne uz feng-šui”. 
Beše i jedan zanimljiv eksperiment koji sam izveo slikajući odsjaj u prozoru kafea, ali krajnjim ishodom nisam bio zadovoljan. A bulke ću da potražim ponovo u nedelju popodne, ako ne bude kasno.