Današnja fotka je čista beleška ružnog vremena. I to joj je isprva bila jedina svrha. Onda sam se setio da ima šta da se izvuče iz takve scene.
Na stranu to što sam opet imao nekakav belaj sa poslom, veći deo dana mi je prošao u borbi protiv lošeg raspoloženja na više koloseka. U jednom času, pao mi je pogled na buket božura koji je Jasna postavila na ormarić u predsoblju; kupila je te božure na pijaci u nedelju. I eto, jedva dva dana, a božuri su se sparušili. Evo beleške jednog detalja:
Dobro de, priznajem: dopingovao sam utisak, mada su božuri stvarno stradali. Bila je to prilika da se okušam u stvaranju utiska kombinacijom svetla, senke i boje, što sam viđao u nekom radovima čije elemente sam uspeo da prepoznam. Zato sam i odabrao onu fotku iz nevelike sesije na kojoj sam ostvario najbolju kombinaciju koja čini atmosferu, pa i pored toga što sam u nepažnji odsekao vrh cveta. To je školski faul; a još svetujem druge da prave opuštenije kadrove. Ali, morao sam tako, jer mi je trebao makro režim zbog smanjenja dubinske oštrine. Veštačko svetlo u vidu džepne baterijske lampe sam usmerio u najsvetliji deo cveta iz donjeg desnog ugla kadra.
U postprodukciji nisam učinio mnogo: eksperiment nad četiri napravljene fotke je trajao možda pet minuta, ne više. Zelenu sam isprao, kontrast navukao do granice podnošljivog, napravio kvadratni izrez, zatamnio periferiju slike. Nisam hteo da eliminišem žutu boju tog svetla, jer je tako kompenzovano sivilo lišća koje je veštačko na ovoj slici.
Atmosfera odgovara onome što vidim i doživljavam. Mišn akomplišd.