Ovo mi je promaklo kad se desilo. A zapravo i ne znam kad se desilo. Možda beše na televiziji, ali ovih noći sam gledao samo Viasat History i National Geographic Channel, a tamo nema vesti. Simpatična stvar.
Po vestima koje sam našao na dva jezika i na desetak mesta, neka ekipa u Zagrebu je navukla kabanice u dve boje u centru Zagreba i formirala najveći smajli do sada: prethodni rekord beše oboren u Rigi, gde ih je bilo 551. Na Jelačića placu ih je bilo 768 i predstavnik Ginisove Knjige svetskih rekorda je potvrdio svetski rekord.
Kao digresiju, navodim zanimljivost koju sam primetio: ni jedna preneta vest ne pominje datum kada se to desilo. Izgleda da je to bilo 7. maja – najraniju vest sam našao ovde i ovde – ali nisam siguran. Tek implicitno dolazim do tog zaključka, sve očekujući da su bar neki od izvora vrlo agilni u izveštavanju, a nisam našao stariji datum od 7. maja. Šta bi sa novinarima? Više nije važno da prenesu odgovore na svih pet pitanja čiji odgovori čine kičmu vesti (ko, šta, kad, gde, kako)? Zar nema više profesionalnih svetinja kao što je, recimo, praćenje elementarnih zakonitosti zanata?
Mogli bismo mi sad još većeg smajlija ispred Palate pravde pijačnog dogovora u Beogradu. Ili na Ušću tokom sledećeg koncerta one silikonske kravetine, pa da u smajliju bude bar pedeset hiljada ljudi. A kao koordinatora smajlija bi trebalo staviti onog bivšeg otporaša, kako mu ime, što su ga častili za zasluge mestom u ministarstvu pravde sudova.
(Via desetak mesta, guglajte “smiley zagreb“)