Month: May 2011

Da zaključimo pitalicu od juče

Da vidimo kako stoje stvari sa jučerašnjom pitalicom.

Daklem, juče sam postavo pitanje ispod jedne fotografije: kako se zove ta građevina i gde se nalazi. Komentari su bili razni, od zgražavanja “da li je moguće” na moju tvrdnju da mnogi to ne znaju do celih teorema u kojima je, svesno ili nesvesno, osnovna greška bila prezentirana.

Čini mi se da niko nije shvatio šta piše između redova. Ja nisam rekao da mnogi ljudi tvrde da ne znaju koja je to građevina. Oni, naime misle da to znaju. Ali, kad odgovore, ispostavi se da ne znaju.

Pustiću vas, ipak, da sami date odgovor. Posle 24 sata, kao što je to red, evo pomoćne slike koja sadrži ključ odgovora.

Upotrebite po jednu ključnu reč za svaki od objekata i biće vam jasno.

Ovo levo je prava fotografija. Ovo desno je demonstracija kako mali Perica zamišlja fotomontažu. Ali svejedno, primereno je svrsi: ova slika je ključ.

Pitam još jednom: kako se zove i gde se nalazi građevina koja se nalazi na fotografiji (levo)?

P.S. dJOLE, molba za tebe: izdrži.

Klatna u akciji

A sad malo praktične fizike iz neobičnog ugla.

Priznajte da niste mogli da skinete pogled.

(Via)

Fotografija dana, 11. maj 2011

Kasnim, dabome, jer sam kasno s puta. Žurio sam, pa sam igrao na jednu loptu. Ali, uspeo sam.

Nekim privatnim poslom, morao sam popodne za Beograd. Sticaj okolnosti je hteo da napravim dva kruga od Pančevačkog mosta do Šest kaplara i nazad i mislio sam da ću slikati situaciju kad se zaglavim u saobraćaju. Ali, nisam se zaglavio Open-mouthed smile što je herojstvo neke druge vrste (ćutim, da ne ureknem). Zato sam fotku dana našao na drugom mestu.

Tokom kratke posete prijatelju, sedeli smo u njegovom prelepom dvorištu i pijuckali kafu, a tamo mi je pogled pao na neku vetrenjačicu koju je on, ako sam dobro upamtio, nedavno doneo sa puta po Beneluksu. Širila se se u duginim bojama po onom prekrasnom suncu, a privukla me je i zato što sam zamislio da angažujem i pozadinu koja je imala neču čudnu teksturu senke krošnje drveta na zidu. I sve se uklopilo, i to sa zlatnim svetlom. Toliko sam bio siguran da će sesija uspeti da je ona ispala idiotski kratka: samo četiri ekspozicije! A rezultat koji sam odabrao za “jednu na dan” je ovaj:

Fotografija dana za 11. maj 2011.

Ništa da dodam, ništa da oduzmem. Fotka u punoj rezoluciji izlaže čak i teksturu tkanine od koje je sačinjena ova baštenska igračka. Mišn akomplišd.

Panoramski prikaz neba

Nazovite ih vizionarima, entuzijastima, ludacima ili zamlatama. Svejedno, takvi ljudi pomeraju granice dok ih mi uzimamo zdravo za gotovo.

Panoramskim fotografijama smo se već bavili na stranicama Suštine pasijansa, a bavićemo se još. I baš kad sam mislio da nađem neku od danas već čuvenih panorama gradova, natrčim na panoramu neba, i to punu sferu.

Sitnica: 37.440 ekspozicija za jednu panoramuNick Risinger je pratio svoje demone po malobrojnim zabitima koja još uvek nisu zagađena svetlošću kako bi mogao da načini čestite snimke zvezdanog neba. Angažovao je solidnu opremu: šest specijalnih fotoaparata sa namenskim filterima za slikanje neba je montirao na postolje koje rotira da kompenzuje rotaciju zemlje tokom dugih ekspozicija. Loveći deo po deo neba u razna doba godine i prešavši preko 100.000 kilometara, što je podrazumevalo i dva putovanja u Južnu Afriku, ovaj ludak je uspeo da uhvati 37.440 ekspozicija neba pod uglom od samo 12 stepeni (otprilike, širina dlana kad je ruka ispružena), Kvalitet i detaljnost tih ekspozicija je nešto od najboljeg što je ikad uhvaćeno sa površine planete.

I kao da pet gigapiksela nije bilo dovoljno, imamo i prikaze sazvežđa i ugla prikaza na šemi glaaksije.A onda je čovek sastavio te ekspozicije u jednu sfernu panoramu veličine pet gigapiksela…

Osim klasične panorame koju možete veoma zumirati i pomerati u svim pravcima, dat je i prikaz sazvežđa, sve sa prikazom ugla i pravca na maloj šemi galaksije.

Pravo da priznam, dok sam jutros gledao tu panoramu, nisam mogao da verujem da će mi ta tema biti toliko zanimljiva. Kad sam pogledao na sat, shvatio sam da je jutarnja kafa odavno popijena, a vreme za posao odavno počelo…

(Via)

Google u slavu Marte Graham

Danas je 117 godina od rođenja slavne američke balerine, pa je objavljen novi Google doodle u njenu čast.

Google obeležava 117 godina od rođenja Marte Graham, američke balerine.

Spadam u one koji ne znaju mnogo o baletu; istrpeo sam samo obavezni sastav: “Labudovo jezero” kad sam bio srednjoškolac i doviđons. Jedini balet koji volim je onaj iz filma All That Jazz. No, čini mi se da je Marta Graham (čita se “Grem”) veliko ime baš u tom svetu modernog baleta. Kliknite na sliku i potražite više.

Svakako idite i na Google Home Page, jer dudlovi su animirani u poslednje vreme. A ovaj je napravljen baš sa stilom.

(Via)

Provera znanja, onako usput

Jedno sasvim konkretno pitanje za vas.

Kako se zove ova građevina i gde se nalazi?

Sa nekima koji greše sam se prepirao. Na kraju je većina priznala grešku.

Utvrdio sam da jako mnogo ljudi to ne zna. Znate li vi?

Rasprava u komentarima.

Glava unazad

Što reče voditelj: ovom liku ne trebaju oči na leđima.

Frikovi modernog doba.

Pesma Evrovizije

Pratite li Pesmu Evrovizije? Ja više ne nalazim za shodno. A evo i razloga.

Pop muzika je legitimni derivat raznih fahova muzike, a najčešće se svodi na kič po definiciji. Zanatski pristup koji teži lepom, prazna ljuštura koja ima jedinu svrhu da popuni prostor zvukom i da izazove talas plitkih osećanja.

Dakako, to je sasvim u redu: ako vam se dopada, niko nema pravo da ospori kao kategoriju. I ako ćemo pravo, postoji pop muzika koju i ja veoma volim, ali ona nije predmet ovog osvrta. Reč je, dakle, o Pesmi Evrovizije kao godišnjem spektaklu čija vrednost je devalvirana do besmisla onim smešnim i irelevantnim sistemom glasanja putem SMS poruka.

Nastavite sa čitanjem… “Pesma Evrovizije”