Fotografija dana, 29. maj 2011

Kao i uvek kad dolazi do smene sezona, na pijaci počinje ludilo: ne bi bio nikakav problem uhvatiti stotinu kadrova.

Ama, napravio sam samo po nekoliko snimaka veza zeleni i šargarepe i gomile jagoda kod najvećeg nakupca. Šta će od toga biti fotka dana, dvoumio sam se do poslednjeg časa.

Fotografija dana za 29. maj 2011.

Ovakve snimke je lako napraviti, ali ja prosto ne mogu da odolim. Hteo sam da fokus bude na pedalj od prednjeg plana; desilo se da je malo bliže nego što sam hteo, a teško sam kontrolisao zbog jakog sunca u displeju fotoaparata; efekat je bolje uočljiv na fotki pune veličine. Čekam da Minus napravi sistem za galeriju, pa ću onda urediti i veće fotke za pregled.

Glava 8: Čuhlinka – Kuskovo.

(Isečak)

Moskva - PetuškiDa. On je bio u pravu. Znam mnoge zamisli Boga, ali zašto je u mene uneo toliko čednosti, to još uvek ne znam. A ta čednost – najsmešnije! – ta čednost objašnjavana je tako naopačke da mi je poricano čak i elementarno vaspitanje.

Na primer, u Pavlovo-Posadu. Privode me damama i ovako predstavljaju:

– A ovo je poznati Venjička Jerofejev. Poznat je po mnogo čemu. Ali najpoznatiji je, dakle, po tome to u životu nikada nije prdnuo…

– Kako!!! Nikad – čude se dame i gledaju me razrogačenim očima. – Nikad!

I, naravno, počinjem se zbunjivati. Ne mogu da se u prisustvu dama ne zbunjujem. Kažem:

– Pa, nikad! Ponekad… ipak…

Od toga se potpuno gubim i govorim:

– Pa šta je u tome tako, pa ja… jer – prdnuti – pa to je tako noumenalno… Ničeg fenomenalnog nema, u tome, prdnuti…

– Pomislite samo! – benave dame.

A zatim udaraju u sva zvona po čitavom petuškovskom kraju: “On sve to radi glasno, i govori da to ne radi loše! Da on to radi dobro!”

Pa, vidite. I tako čitav život.

Poznat je po mnogo čemu. Ali najpoznatiji je, dakle, po tome to u životu nikada nije prdnuo...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Leka Bankrot

Sećate li se TV serije “Više od igre”? U njoj je bio angažovan kompletan vrh glumišta istočne polovine ondašnje države. Koliko je briljantnih uloga tamo izvedeno? Teško je prebrojati. Evo jedne, od broja devet do dvadeset tri.

A onda… Sledeća scena, koja mi je naterala suze u oči. Ovakve glume više nema.

I onaj fenomenalni šipak:

A televizija? Posle su doveli onog majmuna i dali mu monopol na pisanje scenarija u serijama u kojima su se utrkivali ko će lošije da glumi; i taman kad pomisliš da ne može gore… A onda je sve otišlo u tri popodne (iliti 3 pm, što bi rekli Ameri). Šipak i njemu.

Fotografija dana, 28. maj 2011

Sad sam počeo da trošim džoker-teme za projekat “jedna na dan”. Srećom, ovaj lajtmotiv je neiscrpan.

Ovo je tema koju tek načinjem. Biće dosta fotki u ovom istom fazonu.

Fotografija dana za 28. maj 2011.

Ovo je, zapravo, samo jedna fotka iz večerašnjeg nultog testa na temu kolekcije bojica. Ovde će se koristiti kombinacija ograničene dubinske oštrine, perspektive na malom prostoru, izolacije boja, kontrole svetla… Zapravo je mnogo teže nego što se naizgled čini. Ovog puta preskačem eksperimente u postprodukciji – osim onih malih podešavanja koja inače sleduju. A preskočiću i priču, poput one da je plan o pravljenju ovakve fotke postojao još pre Uskrsa, pa je postojao dobar razlog za odlaganje…

Uskoro nastavak na ovu temu.

Glava 7: Karačarovo – Čuhlinka.

(Isečak)

Moskva - PetuškiTo mi se sviđa. Sviđa mi se što su u naroda moje domovine oči tako prazne i izgubljene. To u mene unosi osećanje prirodnog ponosa. Treba zamisliti kakve su oči tamo. Gde se sve prodaje i kupuje… duboko skrivene, pritajene, pohlepne i uplašene oči… Devalvacija, nezaposlenost, pauperizam… Gledaju ispod oka, sa neprolaznom brigom i patnjom – eto, takve su oči u svetu novca…

Zato u mog naroda oči su – kakve su? One su nepromenjivo izbuljene, ali – u njima nema nikakvog napora. Potpuno odsustvo svakog smisla – ali zato, kakva snaga! (Kakva duhovna snaga!) Te oči neće prodati! Ništa neće prodati i ništa neće kupiti. Bilo šta da se desi s mojom domovinom. U dane sumnji, u dane teških nedoumica, u godini svakojakih iskušenja i nesreća – te oči neće trepnuti. Njima je sve božja rosa…

Sviđa mi se moj narod. Srećan sam što sam se rodio i odrastao pod pogledima tih očiju. Loše je samo jedno: da li su primetili šta sam sad radio na platformi?… Batrgao se iz ugla u ugao, kao veliki tragičar Fjodor Šaljapin, sa rukom na grlu, kao da me je nešto gušilo?

Ali, uostalom, neka. Ako je neko i video – neka.

Te oči neće prodati! Ništa neće prodati i ništa neće kupiti.

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Otvor za koščice

Nema potrebe za velikom najavom: velemajstor glume u akciji.

Paju Vujisića sam već predstavljao, a biće toga još. Neki smatraju da je “Šešir profesora Vujića” njegov vrh. Ja mislim drugačije: isečke iz uloge koja je njegov magnum opus videćete sutra na Suštini pasijansa..

Da malčice produvamo uši

Tako mi nešto došlo… Volite li Mostly Autumn?

I odmah u nastavku treba slušati ovo:

E, tako.

Ako niste slušali glasno, niste čuli kako treba. Zapravo, potreban je malo solidniji audio izvor, i to da se čuje zajedno. Predlažem remasterizovanu kompilaciju Pass the Clock.

Mostly Autumn i Muse su mi vratili veru u muzičku scenu. Muse ćemo drugom prilikom, kad mi opet dođe žuta minuta.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Fotografija dana, 27. maj 2011

Crkoh ribajući pločice!

Bili majstori, popravili plafon u kupatilu, lepo okrečili i grubo počistili, kako to već ide. A onda smo se Jasna i ja zajedno latili ribanja tipa “ful fulova”, pošto je bila jedinstvena prilika nakon što je sve izbačeno; da me đavo nosi ako smo ikad ranije za ovih dvadeset godina ovako temeljito oribali kupatilo. Ja sam odavno pao u nesvest, a ona i dalje glanca milion onih džidža-bidža kojima ni imena ne znam… Open-mouthed smile

I naravno, dok mi je bila duša u nosu onako sagnutom, a ovaj pojas za plivanje ne mogu da skinem ni brzo ni lako, zabavljao sam se tražeći perspektive zgodne za fotografisanje. Znao bih da izvedem izduženu perspektivu, ali nemam čime Shifty pa sam se zadovoljio “običnim” perspektivama. Usput sam izmislio zadatak da ništa sem pločica (i eventualno plafona) ne sme da uđe u kadar. Onda sam ispitivao neke filtere za selektivno osvetljavanje scene, pa je konačna fotka ispala ovako:

Fotografija dana za 27. maj 2011.

Opet tamno, reći će oni koji ne vle kad ja potamnim fotku jače nego što to njihov ukus nalaže. Šta da se radi: mojo kuća, mojo lotra…

Scena nije bila na spisku zadataka u projektu ‘jedna na dan”, a trebalo je. Ništa posebno. Ali, kad pokušate sami i uspete da napravite scenu golih pločica u perspektivi, bez ičeg drugog u kadru, javite mi se… Hot smile

Inače, fugna nije prljava, nego je još uvek mokra od ribanja. Winking smile