Sikstinska kapela

Postoje neka veoma posebna mesta na svetu koja valja videti. Nažalost, na nekima od tih mesta ne možete se zadržati dovoljno dugo. Bar ne ako prođete onako kako sam ja prošao…

Prošle godine sam video neku TV reklamu; nisam upamtio agenciju koja se reklamira, ali beše ova slika: neki dečko goni ovce drumom izlazeći polako iz kadra; diže se prašina za njima, a poruka glasi nešto otprilike “želite li da vas ovako tretiraju na turističkom putovanju?”. Valjda se reklamirala neka agencija koja aranžira turističke ture za grupe od najviše osmoro putnika, što je već nešto ozbiljnije. Svet zna za tu kategoriju; eto, došlo i u naše krajeve.

E, vala baš: u nekoliko navrata sam doživeo neprijatna iskustva na turističkim putovanjima. Ama, čuj mene, “u nekoliko navrata”: izuzev agencije “Karpati” i fantastično ugodnog, ama meraklijski laganog putovanja sa njima na Drakula turi po Rumuniji pre neku godinu, na svim turističkim putovanjima i izletima sam se osećao baš kao ovca.

Najgore je bilo u Vatikanu, krajem decembra prošle godine. Da preskočim detalje: svelo se na to da stado od 70 turista neprekidno trči za vodičem koji je rutinski deklamovao svoje. Beše slaba vajda od radio-prijemnika, jer se često dešavalo da vodič priča jedno, a ja tri prostorije iza; često sam i gubio signal, jer čim bih zastao da vidim bilo šta, izgubio bih grupu. A potpuni pad beše protrčavanje kroz Sikstinsku kapelu. Od gužve koja se tamo zadesila, drugačije nije moglo. To mesto beše jedan od tri razloga za naš put u Rim, a proveli smo unutra možda pet ili šest minuta. A ako znate išta o Sikstinskoj kapeli, znate i to da ni šest dana nije dovoljno. Dobro de, ne bih očekivao ništa spektakularno, ali sa pola sata do sat vremena bih bio zadovoljen; možda čak i zadovoljan.

Kako sam se osećao, ne mogu da opišem. Znam da sad moram tamo otići ponovo, bože zdravlja i hoću, ali ovog puta bez vodiča i tura po Vatikanu ima da traje celog dana. Ulaznica se može kupiti preko veba, literature ima koliko hoćete, a malo pripreme pre puta nikad nije na odmet.

E, pa za mene koji sam loše prošao u obilasku Sikstinske kapele i za vas koji ćete tamo tek da odete, evo online poslastice: virtuelni prikaz Sikstinske kapele.

Pa, polako… Ovaj isečak na slici je verovatno najpoznatiji likovni motiv Vatikana i jedan od najčuvenijih uopšte: Gospod udahnjuje život Adamu; nalazi se na plafonu, tačno iznad vašeg virtuelnog mesta na sredini kapele. Pred vama je ukupno 1.100 kvadratnih metara Mikelanđelovih fresaka, od čega je pročelje koje prikazuje Strašni sud najfascinantnije. Međutim, svi ti detalji na plafonu i zidovima… Gde god se okrenete… Čak ni kad sve to vidite uživo, ne možete pojmiti koliko je posla tu bilo.

Sikstinska kapela je bila dugo restaurirana, što je završeno pre petnaestak godina. Urađen je divovski posao koji je koštao neke užasno velike pare, a i pored fantastičnih rezultata, bilo je i kontroverzi koje izazivaju rasprave i dan-danas. Pride, kao posledica nekakvog aranžmana sa fondacijama koje su to finansirale, postoji embargo na fotografisanje u kapeli do daljeg. Inače, fotografisanje u muzejima Vatikana je dozvoljeno svuda, s tim što je zabranjena upotreba blica tamo gde su tapiserije i freske, jer bljeskovi oštećuju boju.

Što se tiče ove virtuelne ture, preporučujem vam da promenite režim rada miša (kliknite na M dole levo), pa vucite sliku mišem umesto da njime vodite pogled – tako ćete postići preciznije kretanje. Na nekim mestima, nažalost, maksimalno zumiranje nije moguće tako da ostanete okrenuti kako treba; recimo, probajte scenu proterivanja iz raja, koja se nalazi u drugom polju iznad Kreiranja Adama: ne možete prići sceni osim naopako!…

Ali, svejedno: poslužite se mapama na Internetu da biste razlučili šta je šta u Sikstinskoj kapeli i gledajte polako. Ovo veličanstveno delo je neuporedivo sa bilo čime u svetskoj baštini likovne umetnosti.

(Via)