Day: June 9, 2011

Fotografija dana, 9. jun 2011.

Opet stilsko-tehnička vežba.

Petljao sam danas nešto po arhivi fotografija, a samo od onog što sam uštekovao sa nekoliko foto-portala zauzima već popriličan kapacitet. Volim da gledam sve te fotke po ad hoc principu: moj screensaver je onaj koji dolazi uz program Picasa, pa ponekad pustim da se fotke vrte, i odmorim dušu uz njih. No, ponekad i analiziram neke radove, jer tako mogu da naučim ponešto – ili makar da dođem na neku ideju za sopstveno okušavanje. Jedna takva fotka mi je zapala za oko: neka veća površina papira je osvetljena odstraga, tako da svetlo probija i daje jako difuzno svetlo. U prednjem planu se našla neka mrtva priroda i fotka je imala čarobnu atmosferu.

Dakako, nisam imao nameru da pravim neku atmosferu, a pogotovo ko će sad da pravi aranžman za mrtvu prirodu… I odlučim da se samo poigram toliko da bih saznao šta mogu da izvedem aranžmanom svetla kroz obojeni papir. Rezultat je sledeći:

Fotografija dana za 9. jun 2011.

Ništa veliko za priču, ali sam shvatio da bi takve aranžmane trebalo da pravim u strogo ograničenom kapacitetu svetla: to što sam imao proboj svetla spreda je ispalo smetnja. Možda bi neka improvizovana crna komora mogla da pomogne.

Zapravo… Odavno sam zaključio da bi trebalo da sastavim malo više rekvizita za slikanje; vreme je za jedan improvizovani studio. Za početak: vreme je da potražim papir u boji u formatu A3… Ali moram prvo da nađem mesto za odlaganje ovog crnog hamera koji stoji pored stola u trpezariji. Jasna me ponekad pogleda ispod oka, kao da kaže “samo te gledam i pitam se dokle ćeš”… Baring teeth smile Uh, bolje da ne preterujem Angel jer ne mogu da gnječim druge baveći se ovim. Osim pratioce Suštine pasijansa… Winking smile

A što se ove fotke tiče: mišn not akomplišd. Moraću to da ispitam bolje.

Ode Škijo

To što više ne pratim fudbal ne znači da mi nekad nije bilo stalo.

Josip Katalinski (1948-2011)Malopre sam čuo… Josip Katalinski je bio jedan od heroja mog detinjstva.

Ej, bre… Kakav je to gol bio!… Ne, nije bio najlepši gol koji smo videli u životu. Ali je tog časa bio najvažniji na svetu. Bila je majstorica sa Špancima, pobednik je išao na svetsko prvenstvo u Nemačku sledeće godine, a poraženi je ispadao… Tu nije bilo kalkulacija.

I onda slobodni udarac zdesna, Katalinski napuca glavom pravo u golmana Iribara, ovaj odbije loptu umesto da je uhvati, pa pravo Katalinskom u noge koji je samo sproveo loptu pravo u rašlje.

 

Romantična vremena. Vazduh je bio čist, seks prljav, a fudbal zanimljiv.

Ode Majstor. Fudbal kakav je on igrao je otišao odavno.

Da malo začinimo: Antonio Forcione

Ne znam da li poznajete rad ovog gitariste. Čovek je imao snage da pomeri granice instrumenta u vremenu kad su drugi mislili da to nije moguće.

Zahvaljujući prijateljima koji neguju veoma dobru muziku u svojim fonotekama, pa još u HiFi varijaciji, Antonio Forcione odavno više nije tajna za mene. Suvoparno je i banalno reći, ali ne vredi, ne mogu da odolim: čovek je genije.

Numera Heartbeat je idealna za prvi susret.

 

Ima toga tamo još, pa poslušajte; mogući upit je i AFQ – Antonio Forcione Quartet, što je sjajna ekipa. Evo, da pomognem: ovo je mali presek jednog njihovog perfektnog koncerta, istog onog koji je počeo gore okačenim Heartbeat.

 

I šta da vam kažem: jedna prijatelj ima OVOL’KI plazma televizor, a doneo je ovaj koncert iz Rima pre par godina. Uživali smo u koncertu više od jednom…

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Google u slavu Lesa Paula

Les Paul je ostavio svetu u nasleđe mnogo više od konstrukcije gitare sa njegovim imenom. Bio je slavni gitarista, kompozitor i studijski inovator. Više od svega, krasio ga je duh stvaraoca.

Danas je 96 godina od rođenja Lestera Williama Polsfussa – nadaleko poznatijeg pod imenom Les Paul. Tim povodom, Google je napravio flash doodle na kome možete da svirate.

Google celebrates birth of Les Paul

Upit koji dobijate kad kliknete na doodle (dabome, nakon što ste utvrdili šta možete da odsvirate na njemu Hot smile) vodi vas na informacije o velikom muzičaru i inovatoru koji je, inače, bio izuzetno vitalan i aktivan do svojih poslednjih dana.

Što se tiče solid body gitare koja nosi njegovo ime, a koja deli presto sa Fender Stratocasterom, rečeno je davno: “Les Paul je konstruisao gitaru koja je zvuk rock’n’rolla učinila mogućim.” Tome nema šta da se doda.

Neće ovo proći tek tako. Hajde da se prisetimo bar nekog detalja iz fantastične karijere tog majstora. Les Paul i Mary Ford su napravili neke klasike u popularnoj muzici neposredno posle Drugog svetskog rata.

Minijatura kakvih je bilo dosta na američkoj televiziji:

 

Jedna mala ekstravaganca:

 

I potpuno neobjašnjivo poetična svirka koju je upriličio na žurci povodom svog 93. rođendana, pre dve godine.

 

Ima toga još. Nađite sami.

(via Google)

Opaka dilema o radnom vremenu

Pitanje je jednostavno: da li radno vreme pripada kategoriji vremena ili je to nešto drugo? Šta se smejete: pitam sasvim ozbiljno, jer od toga zavisi jezička valjanost sledećeg navoda.

“Ne mogu sad da ti odgovorim na to”, piše mi prijatelj, “ne mogu da postignem za vreme radnog vremena”. Pitam ga: “kako to misliš”. Zbunio sam ga, ne zna na šta se odnosi moje pitanje, reče.

Gle, stvarno. Kad sam stao i razmislio, shvatio sam da ni meni više nije jasno šta sam ga pitao kad sam izrekao ovo “kako to misliš”. A onda sam pokušao da mu razjasnim.

Bolje da nisam.

Vremeplov je moguć, ali ne za vreme, nego za radno vreme. To je uređaj za plovidbu radnim vremenom. Može da ima različite oblike, ali svrha mu je samo jedna: da se premosti vreme radnog vremena...

Nastavite sa čitanjem… “Opaka dilema o radnom vremenu”

Glava 19: Elektrougli – 43. kilometar.

(Isečak)

…

Moskva - PetuškiAli ako čovek neće da prohuji svetom, neka baci svinjama i “hananski balzam” i “miris Ženeve”. Najbolje će učiniti ako sedne za sto i pripremi sebi “komsomolkinu suzu”. Taj koktel je mirisan i čudan. Kasnije ćete saznati zašto je mirisan. Prvo ću vam objasniti zašto je čudan.

Onaj koji pije votku sačuva i zdrav razum i pamćenje, ili, naprotiv, najednom izgubi i jedno i drugo. A u slučaju sa “komsomolkinom suzom” je smešno: popiješ sto grama te suze – pamćenje sigurno, a zdravog razuma k’o da nije ni bilo. Popiješ još sto grama – i sam se čudiš: odakle toliko zdravog razuma? Kud je iščezlo pamćenje?

Čak je i sam recept “suze” mirisan. A od gotovog koktela, od njegovog mirisa, može se na trenutak izgubiti svest. Ja sam je, na primer, izgubio.

Lavanda 15 gr.
Vrbena 15 gr.
Brezova voda 30 gr
Lak za nokte 2 gr.
Zubni eliksir 150 gr.
Limunada 150 gr.

Smesu od koje se priprema treba dvadeset minuta mešati grančicom orlovih noktiju. Drugi, istina, tvrde da se u slučaju nužde orlovi nokti mogu zameniti bršljanom. To nije tačno i opasno je. Secite me uzduž i popreko – ali nećete me prisiliti da “komsomolkinu suzu” mešam bršljanom, ja ću je mešati orlovim noktima. Kidam se od smeha kad vidim kako “komsomolkinu suzu” mešaju bršljanom a ne orlovim noktima.

…

A od gotovog koktela, od njegovog mirisa, može se na trenutak izgubiti svest. Ja sam je, na primer, izgubio...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Krvolok u akciji

Zapravo, samo ženke komarca piju krv.: mužjaci se hrane biljnim sokovima. Pa onda… Kako bi glasio ženski rod imenice “krvolok”? Krvoločica? Krvolokateljka? Krvolokalica? Vampire bat

Nije za one sa slabim živcima, stomakom i ostalim osetljivim podsistemima u organizmu.

Priznajte da ste očekivali PLJAS!

Ovo sam radio, inače, jedne davne godine na jednom dalekom mestu. I da, bilo je PLJAS.

(Via)