Day: June 17, 2011

Gde ste, spameri, braćo rođena!…

Eeeee, kako ovoooo... Control-Banana-Delete?U toku je prilično interesantan talas spamovanja na Suštinu pasijansa. Nema negativnih posledica, neće ih ni biti. Jedino moram unapred sa se izvinim onima koji još nisu profiltrirani kao stari komentatori, jer će možda moderisanje njihovih komentara biti malčice odloženo. Da danjivam i noćivam na konzoli bloga, ipak, nema smisla.

Ako krene po zlu, zna se: sledi pooštravanje moderacije komentara.

Živ sam se usr’o… Not. S obzirom na to da sam preživeo da mail server za koji sam bio zadužen pošalje 47.000 poruka za devet sati (i rešio to za 20 minuta), ovih dvadeset navala na sat je pingvin.

Fotografija dana, 17. jun 2011

Ova se sama namestila.

Jurcao sam po gradu, bilo je vreme za kaficu, sabrao sam dva i dva, pa nazvao Marinka. Pravac kafić kafić, mesto koje je zgodno pohoditi u podne, jer se nalazi u senovitoj ulici. On je bio brži – dok sam ja stigao, već je kafa bila naručena.

A Marinko juri od tačke A do tačke B – biciklom. Danas je registrovao sedam vozila svojim klijentima i nije još podelio sve tablice. Ajd’, rekoh, da štriknem to tvoje vozilo i taj tvoj tovar.

Tako i bi.

Fotografija dana za 17. jun 2011.

Bicikl k’o bicikl, nego sam malo čačkao kombinaciju izolovanih boja i prenaglašenog kontrasta. Na nekim primerima koje sam video, znam da može da dovede do zanimljivog rezultata. Ovog puta sam to izveo u spoljnom programu, gde sam dodao sloj za podešavanje, izabrao kontrolu zasićenja, stavio zasićenje na nulu, sipao crnu preko celog sloja, a onda belom izvukao ono što treba da ostane u boji. To je moglo da se izvede i drugačije, ali to ću nekom drugom prigodom: da napravim duplikat sloja u kome ću da konvertujem fotku u crno-belu, već prema jednom od predloženih načina (postoje četiri pravca i stotinu modaliteta konverzije), a zatim da gumicom “izbušim” sloj tamo gde boja treba da probije.

Igri nikad kraja: u međuvremenu, danas imam dokument kretanja ulicom u projektu “jedna na dan”. Mišn akomplištd, onako usput.

Da malo zavrtimo: Bowie!

Petak je popodne, neka radi ko mora, a ja neću. Kako bi bilo da pustimo nešto dobre muzike u uši?

Neka ovo bude samo zagrevanje: mislim da je ovo najspektakularnija živa verzija velike pesme.

Aiiiijjj! Kakav početak! Kakvo prangijanje! Kakva ekipa!

Znate, ja sam se očigledno zaželeo dobrih živih svirki; ove godine, za mene slabo zasad… A Bowiea sam gledao pre, uh, pre dvadeset godina i devet meseci. E, moj Marinko, ala je to bilo putešestvije…

Nego, deder odšrafi tu ozvuku, pa ponovo! A onda idemo dalje…

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zavrtimo: Bowie!”

Gršeite li u kucnaju?

Kada biste videli kako kucam sve ovo (i ne samo ovo), s pravom biste me zapitali zašto se nisam potrudio da naučim pravilno kucanje.

Ostajem kralj grešaka u kucanju (iliti typo grešaka, kako je žargon preneo iz engleskog jezika). Prilično sam lenj, brljav i nedosledan po tom pitanju. Činim sebi medveđu uslugu zbog toga, jer po prirodi nisam sklon takvoj vrsti javašluka. Dosta vremena izgubim ispravljajući svoje kucanje i to je najgore od svega. Često mi i promakne, što ste sigurno već primetili.

Nije da nisu, upućivali su me na neke programe za vežbanje pravilnog kucanja, ali nisam bio sklon takvom vidu učenja jer su ti programi radili na engleskom. Moj dominantni jezik je ipak srpski sa svim svojim posebnostima, a ne engleski bez dijakritičkih znakova. Kucam k’o lud sa dva do četiri prsta i nekoliko ljudi mi je već reklo da ih zanima koliko bih brz tek bio kad bih kucao pravilno… Eh, kažem ja i odmahnem rukom. Kasno je, jer ako za ovih dvadeset i kusur godina nisam ništa preduzeo, slaba je nada da ću ikada i preduzeti.

U slučaju da ne znate, ja sam autor ove fotografije. Kao dokaz mogu da vas uputim na podatak o tome da nije objavljena cela fotografija, a ja je imam. Pitanje za dokaz: šta se nalazi na stalaži ispod ove etikete?

Uto mi je drugar skrenuo pažnju na to da nije sve tako crno, čak i kad mi promaknu greške (a pažljivi čitaoci SP su to sigurno već primetili). S obzirom na to da većina nas prepoznaje reči pri čitanju, a ne pojedinačna slova, često se desi da čak ni čitalac ne prepozna grešku.

Nastavite sa čitanjem… “Gršeite li u kucnaju?”

Glava 27: Nazarjevo – Drezno.

(Isečak)

…

Moskva - PetuškiDa skratim, “Revi de Pari” mi je vratila moj esej zato što je napisan na ruskom, samo je naslov na francuskom. Šta mislite, da sam izgubio nadu? Na međuspratu sam popušio još trinaest lula – napisao sam nov esej, takođe posvećen ljubavi. Ovog puta je ceo, od početka do kraja, bio napisan na francuskom, na ruskom je bio samo naslov: “Kurvarstvo kao viši i poslednji stadij bludničenja”. I poslao sam ga u “Revi de Pari”…

– I ponovo su vam ga vratili? – pitao je brkajlija, pokazujući tako da se interesuje za priču, ali nekako kroz san.

– Vratili su. Priznali su da mi je jezik blistav, sli osnovna ideja je lažna. Za ruske uslove, rekli su, to je, možda, upotrebljivo, ali za francuske – ne; kurvarstvo, rekli su, u nas još nije viši stepen i nije poslednji; u vas, Rusa, vaše bludničenje, dostigavši stepen kurvarstva, biće nasilno ukinuto i zamenjeno onanijom, i to obaveznom za sve; u nas, Francuza, iako nije isključeno, u budućnosti, urastanje nekih elemenata ruskog onanizma, ali sa slobodnijim izborom, u našu sopstvenu sodomiju u koju se uz rodoskrnavljenje – transformiše naše kurvarstvo, ali to urastanje će se odvijati u struji našeg tradicionalnog bluda i to bez prekidanja…

Ukratko, oni su mi potpuno sjebali mozak.

…

U vas, Rusa, vaše bludničenje, dostigavši stepen kurvarstva, biće nasilno ukinuto i zamenjeno onanijom, i to obaveznom za sve...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Sve je relativno!

Da li ste se ikada zapitali sledeće:
“Šta ako sam ja u centru svemira, a sve ostalo se vrti oko mene?”…

Čujte: to uopšte nije glupo pitanje. Sve se tiče tačke posmatranja, zar ne? Evo i primera: sve živo se vrti oko jednog blentavog hula-hopa.

 

Logično, zar ne?

Fotografija dana, 16. jun 2011

Ovog puta je bilo toliko zanimljivo da ću učiniti presedan i postaviti dve fotke dana. Doduše, jedna je “samo” studija slučaja…

I ovog puta, palo je veče pre nego što sam imao ideju o fotki dana. A onda, “naprasno sam se setio” da za slučaj niske inspiracije, kao što je danas bio, imam spisak mogućih tema za fotku dana. Kad sam došao do stavke, znao sam: to je to. Sad ili nikad.

Stavka je glasila “crtanje svetlom”.

Ovo je tema o kojoj u praksi ne znam ništa: jedino saznanje o tehnici crtanja svetlom imam na osnovu brojnih primera i nešto poluzaboravljenih saveta koje sam poodavno video u časopisu “Digital Camera“, u vreme dok sam bio pretplatnik. Prosto je, zapravo: duga ekspozicija u mraku, a “crtač” mlatara nekim svetlom, kao olovkom, i tako pravi crtež na fotografiji. Neke prave majstorske slike koje sam video podrazumevaju proboj realnog svetla tokom duge ekspozicije, a postoji i ona vrsta “crteža” koji se prave kao siluete oko relanih objekata (pamtim spektakularno “crtanje” oko jednog starinskog automobila). Nisam hteo da komplikujem: rekoh sebi da bi bilo zgodno da najpre naučim nešto o samoj tehnici crtanja. Otišao sam u baštu, gde ima potpuno mračnih kutaka, pa sam se latio zanimljivog posla.

Kad sam počeo, jedva sam se obuzdao! Ostao bih ja u bašti i dva sata! Hot smile A izabrani rezultat:

Fotografija dana za 16. jun 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 16. jun 2011”