Ovog puta je bilo toliko zanimljivo da ću učiniti presedan i postaviti dve fotke dana. Doduše, jedna je “samo” studija slučaja…
I ovog puta, palo je veče pre nego što sam imao ideju o fotki dana. A onda, “naprasno sam se setio” da za slučaj niske inspiracije, kao što je danas bio, imam spisak mogućih tema za fotku dana. Kad sam došao do stavke, znao sam: to je to. Sad ili nikad.
Stavka je glasila “crtanje svetlom”.
Ovo je tema o kojoj u praksi ne znam ništa: jedino saznanje o tehnici crtanja svetlom imam na osnovu brojnih primera i nešto poluzaboravljenih saveta koje sam poodavno video u časopisu “Digital Camera“, u vreme dok sam bio pretplatnik. Prosto je, zapravo: duga ekspozicija u mraku, a “crtač” mlatara nekim svetlom, kao olovkom, i tako pravi crtež na fotografiji. Neke prave majstorske slike koje sam video podrazumevaju proboj realnog svetla tokom duge ekspozicije, a postoji i ona vrsta “crteža” koji se prave kao siluete oko relanih objekata (pamtim spektakularno “crtanje” oko jednog starinskog automobila). Nisam hteo da komplikujem: rekoh sebi da bi bilo zgodno da najpre naučim nešto o samoj tehnici crtanja. Otišao sam u baštu, gde ima potpuno mračnih kutaka, pa sam se latio zanimljivog posla.
Kad sam počeo, jedva sam se obuzdao! Ostao bih ja u bašti i dva sata! 
A izabrani rezultat:
Kako sam razmišljao o temi, tako sam se zagrejao kao klinac kome su obećali dugo očekivanu igračku. Bila je skoro ponoć, izašao sam u baštu, ugledao skoro pun Mesec, odapeo par ekspozicija da bih ulovio ideju o optimalnoj ekspoziciji Meseca (1/500, f/8, ISO 100), a zatim sam najpre napravio nekoliko proba sa ekspozicijama od 15 sekundi (opet f/8, ISO 100), da vidim kako će ispasti; dakako, ekspozicije su odložene “na feder”, deset sekundi je sasvim solidno vreme da se postavim nekoliko metara ispred aparata na stalku. Nisam napravio mnogo ekspozicija: tek sedam! I kao što rekoh, jedva sam se obuzdavao, jer traženje najlepšteg crteža cveta je moglo da traaajeee; da ne pričam o drugom temama za crtanje — ili pisanje! Ali, već posle sedam sam znao da imam dovoljno za prvi put…
Pošteno je reći da na ovoj slici ima relativno mnogo obrade – ali ne toliko da bi narušilo osnovni koncept crtanja. Najpre, aparat je pogodio relativno belu svetlost moje baterijske lampe, ali to sam promenio: namerno sam nagazio žutu u balansu belog, jer je tako ispalo zanimljivije, a pride sam izazvao dodatnu distorziju svetla u sredini cveta, što je pomoglo “crtežu”. Prekid na levoj strani je nehotičan – to je pravi cvet 
pored staze u bašti, pod čijim okriljem mraka sam sproveo eksperiment; nisam hteo to da krpim. Ispalo je prilično zgodno to što su baterije u lampi prilično oslabile, pa je rizik od presvetljavanja bio minimalan. Zato nisam mnogo uticao na parametre svetla u postprodukciji. Ali, morao sam da uklonim osvetljenu travu pri dnu slike (dno cveta, “zemlja”, jedva je nekoliko centimetara iznad travnate staze).
Jedini pravi problem koji sam imao je taj što moj G6 ne dozvoljava ekspozicije duže od petnaest sekundi. Kada bih imao dva do tri minuta za ekspoziciju, mogao bih da osmislim i složeniju sliku… Međutim, za prvi put u životu što sam se latio ovakvog načina, ovo ne da je mišn akomplišd, nego cirkus “Kolorado”! 
A da bih pokazao koliko sam stvarno ushićen uspehom prve sesije, činim dve stvari: najpre presedan u projektu “jedna na dan” na Suštini pasijansa – čak mimo samonametnutog pravila – ovde postavljam još jednu fotku, ovog puta malu montažu, tek da vam bliže dočaram ideju. A oni sa kojima sam razmenio vaučer tzv. “prijateljstva” na fejsbuku (i samo oni) moći će da vide selekciju fotki sa večerašnje sesije.
Kako vam se čini?
sjajno! da čovek poželi i sam da se oproba…
Ja sam to prvi put poželeo odavno. A sad kad si to tako rekao, imam da izjavim samo jedno: nemam blagog pojma zašto ovo nisam pokušao ranije.
Verujem da u prilogu imaš dovoljno tehničkih podataka da bi se okušao i sam. Ja to od tebe apsolutno očekujem 🙂