Ova se sama namestila.
Jurcao sam po gradu, bilo je vreme za kaficu, sabrao sam dva i dva, pa nazvao Marinka. Pravac kafić kafić, mesto koje je zgodno pohoditi u podne, jer se nalazi u senovitoj ulici. On je bio brži – dok sam ja stigao, već je kafa bila naručena.
A Marinko juri od tačke A do tačke B – biciklom. Danas je registrovao sedam vozila svojim klijentima i nije još podelio sve tablice. Ajd’, rekoh, da štriknem to tvoje vozilo i taj tvoj tovar.
Tako i bi.
Bicikl k’o bicikl, nego sam malo čačkao kombinaciju izolovanih boja i prenaglašenog kontrasta. Na nekim primerima koje sam video, znam da može da dovede do zanimljivog rezultata. Ovog puta sam to izveo u spoljnom programu, gde sam dodao sloj za podešavanje, izabrao kontrolu zasićenja, stavio zasićenje na nulu, sipao crnu preko celog sloja, a onda belom izvukao ono što treba da ostane u boji. To je moglo da se izvede i drugačije, ali to ću nekom drugom prigodom: da napravim duplikat sloja u kome ću da konvertujem fotku u crno-belu, već prema jednom od predloženih načina (postoje četiri pravca i stotinu modaliteta konverzije), a zatim da gumicom “izbušim” sloj tamo gde boja treba da probije.
Igri nikad kraja: u međuvremenu, danas imam dokument kretanja ulicom u projektu “jedna na dan”. Mišn akomplištd, onako usput.
no coment
Čekaj: ako sam dobro shvatio, tvoj komentar glasi da nemaš komentara?
Awwww…