Da se vratim temi koju sam planirao da pohodim malo češće.
Ima jedna tema koju sam zapostavio, a nije trebalo. Planirao sam da barem jednom mesečno slikam jedan isti kadar i da tako beležim protok vremena. To bi bio samo lagani dodir jedne daleko ozbiljnije teme, a to je slikanje istog kadra na način da se formira film od fotografija načinjenih tokom dugog vremena. Još nisam dovoljno spreman za takav poduhvat – mada, nikad se ne zna… Tek, pravio sam malo spremanje po Suštini pasijansa i došlo je na red da ispravim razne propuste.
Kratko i jasno: ako se sećate prve fotke u nizu u projektu “jedna na dan“, onda će vam biti jasno šta znači sledeća fotka.
Da budem pošten, zaista sam zapostavio ovu sekvencu u projektu. I ne bih se ni setio da nisam uz jutarnju kafu (zorom oko podne 
) čitao o tehnici udvajanja slojeva fotografije funkcijom Multiply, čime se upravo postiže efekat pojačanog zasićenja na nebu. E, zato sam namerno fotografisao oko pola pet popodne, u vreme kad je svetlo najgore koje možete zamisliti. Dao sam sebi u zadatak da “spasim scenu zbog nezgodnog vremena slikanja” verujući da će udvajanje slojeva pomoći. I uspelo je! Uostalom – slažete li se da je fotka tehnički pristojna?
Tehniku udvajanja slojeva sam uvežbao ovom prigodom i drago mi je da sad znam za nju. Danas sam naučio nešto korisno: mišn akomplišd.