Mogu li trake svetla da se upotrebe kao okvir objekta? Pokušao sam da istražim to pitanje.
Kiparis (iliti po zapadnoj varijanti: čempres) predstavlja jedan od oblika koji služe kao besprekorni element u mediteranskom pejzažu. To visoko, vitko četinarsko drvo izaziva strahopoštovanje, pogotovo primerci koji su stari po nekoliko stotina godina. Još kad sam prvi put pohodio Svetu Goru, prijatelj mi je pokazao zanimljiv detalj: ako pažljivo izlomite i izvadite četiri srednja režnja sa malene šišarke kiparisa, po dva na stranama gde ih ima toliko, dobićete oblik pravoslavnog krsta. To sam isprobao baš na šišarki sa kiparisa u dvorištu manastira Hilandar, još uoči Vaskrsa 2003. godine. Ta šišarka-krst je zakačena za moj radni sto komadom istegljene brojanice i ja je, tako iz prostog fazona, dodirnem svakog dana.
Pošto sam osetljiv na jako svetlo, a nemam gde drugde da se smestim, morao sam da zamračim prozore venecijanerima; to je bilo nužno zlo. Sasvim slučajno, dok sam petljao nešto ispod stola, padne mi pogled na moju hilandarsku šišarku i ugledam okvir svetla oko nje. Istog časa sam odlučio da istražim taj kadar. Isprobao sam nekoliko uglova na malom prostoru, nekoliko različitih proporcija izreza, dva-tri različita pristupa u izolovanju centralnog objekta, pa sam dobio ovo:
Ovo slikanje nije prošlo bez problema, jer je bilo teško izvući svetlo u prednjem planu, a da se “okvir” nekako stiša – ono je bilo pregorelo do krajnje mere. Morao sam da izvedem blagu imitaciju HDR snimka, inače ne bi uspelo: na jednoj fotki sam smirio pozadinu, a na drugoj izveo oštru i svetlu varijaciju šišarke. Tamnu sliku sam stavio u donji sloj, a svetlu u gornji, “blendovao” sam gornji sloj na 70% i gumicom izbrisao presvetle delove pozadine. Rezultat je skoro tačno onaj koji sam predvideo, osim boje koja je ispala malo prenaglašena, ali sam odlučio da je ne spuštam.
Istina, više mi se svideo jedan drugi izrez iste fotke u proporciji 9 : 16 (uspravni), ali tamo je bilo nekih drugih problema; pride, takvu fotku je teško prikazati na veb stranici, pa sam odustao od nje. Na kraju sam se dvoumio samo između ove fotke i njene varijacije sa jako spuštenom dinamikom boje, što zbog dominantno smeđe liči na sepiju. Presudio je trenutak: nemam određeni razlog što sam se odlučio za ovu varijantu. Kako god, ključni element slike, a to je svetlo u pozadini, nekako sam uspeo da ukrotim. Ima tu još prostora za istraživanje i napredovanje: izvesno, sledeći put ću sačekati neki oblačan dan pre nego što krenem u slično igranje.
Komentari su onemogućeni.