Imao sam ideju da će nešto na ovu temu da se pojavi, ali nisam ni sanjao da će postati moguće baš ovako nešto!…
Za Lytro kameru sam prvi put čuo juče, nakon što je neko fejsbučio informaciju. Da ne bih previše pričao na početku, hajde najpre da vam pokažem… Evo prigode: postavite pokazivač miša bilo gde na mutni deo fotke i kliknite… Posle opet kliknite bilo gde… I opet… I opet…
Pre nego što vam dosadi, skoknite da vidite celu galeriju… Ali, bitnije je da razumete da je ovo rezultat jedne ekspozicije!
O čemu je reč? Kakva je ovo zavrzlama? Postprodukcija?
Jeste postprodukcija, ali u fotoaparatu!… 
Prema članku u časopisu Wired, Lytro je tehnologija koja daje mogućnost da sa fokusom učinite ono što digitalna fotografija dozvoljava da učinite sa osvetljenjem i balansom belog nakon ekspozicije – da menjate tačku fokusa! Kako je to moguće?
Tehnologija iza ove ideje se naziva “svetlosno polje” ili “plenoptička kamera”. Posebnim algoritmima koji znaju da prepoznaju udaljenost i još svašta nešta, dvodimenzioni niz mikro-sočiva koji prekriva fokalnu ravan ispred senzora hvata i obrađuje svetlo iz svih pravaca, dozvoljavajući naknadnu obradu unutar kamere. Kao rezultat, dobija se efekat “naknadnog fokusiranja”; zapravo, sve na fotki je u potencijalnom fokusu, ali se namerno ograničava dubinska oštrina i tako postiže fenomenalni efekat naknadnog i stalnog upravljanja fokusom.
Iskreno, ostao sam bez reči.
Ren Ng (nije greška u kucanju), diplomac Stanforda koji je pretvorio ideju u revolucionarnu tehnologiju, nije blesav čovek. Ovaj naučnik i inženjer ima u sebi i trgovačku crtu, pa će izvesno postati milioner: svoj patent će najpre sam da prodaje u kameri koja treba da se pojavi na slobodnom tržištu ove godine; rezervacije se već primaju – iako cena nije objavljena!
Hoće li biti pometnje na tržištu? Možete biti sigurni da hoće! Nije reč samo o ovom blesavom i besprekorno efektivnom rezultatu rada algoritma u kameri, nego i o nekim sporednim efektima vrednim pomena. Najpre, već je dato obećanje da će Lytro kamera biti besprekorno jednostavna za upotrebu; milion dugmića na digitalcu čine korisnike frustriranim iako 99% vremena provode slikajući u režimu pune automatike. Drugo: postupak hvatanja “svetla u polju” rezultuje mogućnošću snimanja u uslovima realno slabijeg svetla nego što je to uobičajeno. A treće i najneobičnije će morati i meni neko da objasni pre nego što pokušam da prepričam: prostiranje “svetla u polju” daje mogućnost da kamera “zaviri” iza objekta u prvom planu – šta god to značilo. Ne smem ni da lanem ono što mi je palo na pamet… 
Ako vas ova tema zanima, predlažem vam da proučite sadržaj na matičnom sajtu, počev od stranice Science inside. A postoji i blog.
(Via)
Opasna stvar! 😀
U toku čačkanja tamo-amo u potrazi za dodatnim informacijama, nisam se proslavio, ali sam negde (čini mi se u video snimku) uočio komentar tipa “cena se još ne zna, ali je izvesno da će kamera biti u cenovnom rangu za konzumentsko tržište”. Drugim rečima, mister Ng uopšte nije blesav. Ako ovo bude cenom pristupačno širokom tržištu, uspeh je zagarantovan.
Hm, s’ obzirom da su u pitanju promotivne fotke, očekivao bih nešto malo zanimljivije i bolje odrađeno. Mnogo toga je još nejasno, kakvi su objektivi koji ovo slikaju, kakav je senzor. U svakom slučaju, sudeći po kvalitetu prikazanih fotografija ovo nije ni blizu profesionalnih DSLR sistema. Ako cena bude značajno viša od prosečnih kompaktnih aparata, ne očekujem veliki uspeh, zato što ni kvalitet slika nije ništa bolji. U stvari na netu sam video mnogo lepše slike pravljene kompaktima od 100-200 evra.
Slažem se da fotke ne oduzimaju dah kao scene, ali to nije ni cilj ove tehnologije. Ako ste klitali po fotografijama, postigli ste promenu dubinske oštrine – u tome je poenta cele priče. Na “mnogo lepšim slikama” koje ne sumnjam da ste videli (i ja znam za takve), fokalno središte nije moguće menjati NAKON slikanja. DSLR je apsolutno druga priča.
Vlasnik kompanje Lytro, Ren Ng, više puta je ponovio u raznim prilikama da će cena kamere biti u rangu fotoaparata široke potrošnje. Kad se kamera najzad pojavi krajem ove ili početkom sledeće godine, videćemo šta će se desiti; ja verujem da postoji ciljna publika za ovu tehnologiju. Prototipovi su već na terenu, ali je izvesno da korisnici podležu ugovoru o ćutanju (uobičajena praksa na zapadu), te da će za uslugu dobijanja opreme uzvratiti kritičkim osvrtima i rezultujućim radovima, ali tek u toku promocije kamere, kad god se ona bude desila.
Da ja hoću da promovišem novi foto aparat dao bih u javnost najefektnije slike koje imam i angažovao bih profesionalnog fotografa koji bi mogao da izvuče najviše iz te nove tehnologije. Pošto ne verujem da su tvorci Lytro tehnologije glupi ne sumnjam da su i oni uradili isto.
Ne sumnjam da će ovi aparati imati uspeha kod tehnoloških zaluđenika, ali ako je ovo najbolje što mogu da nam predstave, onda ova tehnologija sigurno neće privući profesionalne fotografe i entuzijaste.