Opaka dilema o radnom vremenu

Pitanje je jednostavno: da li radno vreme pripada kategoriji vremena ili je to nešto drugo? Šta se smejete: pitam sasvim ozbiljno, jer od toga zavisi jezička valjanost sledećeg navoda.

“Ne mogu sad da ti odgovorim na to”, piše mi prijatelj, “ne mogu da postignem za vreme radnog vremena”. Pitam ga: “kako to misliš”. Zbunio sam ga, ne zna na šta se odnosi moje pitanje, reče.

Gle, stvarno. Kad sam stao i razmislio, shvatio sam da ni meni više nije jasno šta sam ga pitao kad sam izrekao ovo “kako to misliš”. A onda sam pokušao da mu razjasnim.

Bolje da nisam.

Dakle, on ne može da izvede nešto za vreme radnog vremena? Da li je on u stvari mislio “za vreme provedeno u radnom vremenu”? Ili je mislio na vreme tokom kojeg se radno vreme prostire u vremenu? Ili na vreme provedeno u radu za vreme radnog vremena? Ili na kompresiju vremena u toku radnog vremena?

Izgleda da takve kategorije postoje samo u Srbiji i samo na srpskom jeziku: da radno vreme, zapravo, nije vreme. Ne radi se u radno vreme, ne obavljaju se zadaci u radno vreme, nego za vreme radnog vremena.

Pokušavam da razumem, mada priznajem da nisam razumeo ni onaj deo teorije relativnosti koji govori o četvorodimenzionalnom modelu prostor-vreme. Ali, to radno vreme svakako nije fizička kategorija: to je socijalno-ekonomska kategorija. Tačnije, trpljenje radnog vremena je socijalna kategorija, a naplata radnog vremena je ekonomski princip.

A vreme…. Vreme je nešto drugo i nema veze sa radnim vremenom, a tek slabe veze sa vremenom radnog vremena. To jest, sa vremenom provedenim u radnom vremenu. Hoću da kažem, sa vremenom provedenim za vreme radnog vremena. Ali, to se svodi na utrošak vremena kao takvog.

Nemam sad vremena da vam objašnjavam detaljnije za vreme svog radnog vremena, ali vreme je da raspravimo o tom vremenu radnog vremena (*), pa bilo lepo vreme ili nevreme.

(*) Ili je stvarno bolje reći “o vremenu provedenom za vreme radnog vremena”?

$#$