Day: July 22, 2011

Google u slavu Alexandera Caldera

Danas je 113 godina od rođenja jednog od najslavnijih vajara moderne umetnosti. U to ime, Google je postavio prikladni animirani doodle.

Alexander Calder (1898 - 1976)

Alexander Calder je bio najpoznatiji po svojim pokretnim ili kinetičkim skulpturama: reč je o svojevrsnim trajnim instalacijama, najčešće oblikovanim po obrascima apstraktne umetnosti. Te skulpture slobodnim pokretima čine složenu igru kombinacija, dajući delu svojevrsnu životnost u prostoru u kom funkcioniše.

Nekoliko poznatih radova ovog umetnika možete videti u glaeriji članka na Vikipediji, a za više –  surfujte onako kako vas doodle link upućuje na srpskom ili na engleskom.

Čovek - skulptura u Montrealu, postavljena za Expo 1967

 

(Via)

Lično iskustvo sa proporcijama fotografije

Prema nekim izvorima, proporcija fotografije je jedini neposredni atribut koji utiče na dramatičnost scene. Lično, mislim da je pre bitan uticaj na kompoziciju, ali to je rasprava koja ne bi imala smisla.

U jednoj ličnoj prepisci, postavljeno mi je pitanje zašto toliko insistiram na kvadratnom izrezu na svojim fotografijama. Najbolji odgovor je onaj koji je i najviše demagoški od svih: a zašto da ne! A dugi odgovor glasi da prilično često eksperimentišem sa izrezima raznih zadatih proporcija. To zavisi od sadržaja, kompozicije, mogućnosti da stvorim kombinaciju izreza i odnosa na slici ili, prosto, nekakvog trenutnog poricaja d anešto uradim na jedan ili drugi način.

Osim izreza 1:1, najčešći su mi 3:2 i 16:9, a retko ostavim originalni 4:3, koliko imam iz fotoaparata, još ređe koristim neke druge proporcije; slobodni izrez skoro nikad ne koristim. Nekako mi je najdraža proporcija 16:9 – kreatori HDTV formata znaju šta rade; zlatni presek je ovde najdominantnije izražen ako se koristi kako treba. A format 1:1 je stabilan i lako uklopiv, dozvoljava čak i tako blasfemične kompozicije kao što je objekat u strogoj sredini. Pride, vrlo se dobro vizuelno uklapa u raspored na stranici Suštine pasijansa, što nije za bacanje.

Različite proporcije fotki tokom poslednjih par nedelja... Gle stvarno, poslednje četiri su kvadratne. To je slučajno!

Nastavite sa čitanjem… “Lično iskustvo sa proporcijama fotografije”

Glava 12: Ježev odgovor

Diže se Ježić, oči mu sjaje,
gostima čudnim odgovor daje:
– Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
čestite kuće nemate svoje.
Živite, čujem, od skitnje, pljačke
i svršit ćete – naopačke!
To sluša lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, jež ima pravo!
To reče, klisnu jednom ćuviku,
a ono troje digoše viku:
– Jež nema pravo, na stranu šala:
a i ti, lijo, baš si – budala!

Trojica bukača su dobro i prošla. U politici je uobičajeno žrtvovanje ovakvih jadnika...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Srećan ti rođendan!

Nisam originalan, jer ovo je moj šurak već priredio svojoj starijoj ćerci na Fejsbuku… Ali, ko može da odoli…

Aničak, srećan ti rođendan!

 

Ekremu ne trebaju specijalni efekti pri snimanju: on to tera na prirodno, jel’te. Posle se malo valja po travi, ali to je već koreografski spektakl u koji se slabo razumem.

(Via)

Fotografija dana, 21. jul 2011

Fotka se desila spontano; scena je naišla na mene. Ili bejah ja naišao na nju? Uglavnom, desilo se na ulici…

Danas sam se bavio sa stotinu tema, ali nijedna se nije namestila kao zgodna za fotografisanje… Mada, s obzirom na to da je kupovina patika za mene redak i po pravilu dramatičan događaj, mogao sam to da slikam… Najzad sam kapitulirao i kupio patike sa maglovkama i spojlerima; kažu moje devojke da je to neka čuvena firma; svejedno, nisam upamtio ime; nešto na S. Ali, to nije bitno.

Auto je bio na redovnom servisu, zamena ulja i filtera, konrola kočnica, dijagnostika, pregled pred put i tako to. Od moje kuće do servisa nije odveć daleko (a šta u Kikindi pa jeste) i to je jedna lagana šetnjica. Kad sam krenuo po auto, ne budi lenj, namotam kaiš fotoaparata oko zgloba desne šake, kao što radim pri turističkim šetnjama, pa krenem nogu pred nogu…

Palo mi na pamet, ali samo na trenutak, da izvedem prekjuče pomenutu foto-šetnju sa brojanjem svakog stotog koraka, ali u dva popodne na ulici koja baš i nije neka šetačka zona, to bi privuklo pažnju dežurnih zamlata (pobogu, koliko li to ljudi provodi život sedeći na ulici i ne radeći ništa…), a to mi se nije dalo da trpim. Slikao sam neke grafite usput, a beše i jedna zanimljiva slika koju sam odapeo sasvim slučajno. No, scena za koju sam odmah znao da će biti fotka dana, za koju je bila dovoljna jedna jedina ekspozicija, sama se namestila u prolazu.

Fotografija dana za 21. jul 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 21. jul 2011”