Ova fotografija je na moj račun. Šta drugo reći, nego – televizija u perspektivi.
Bio je ovo jedan od onih dana kad nisam uradio ama baš ništa pametno. Mogao sam barem da prošetam predveče sa fotoaparatom u rukama, bilo bi nešto pametno. Da sam se provozao biciklom do jedne ruševine koju odavno kanim da slikam. Ama, da sam uradio bilo šta…
A ne da sam gledao onaj glupi film na televiziji.
Vreme mi je za godišnji odmor, izgleda. Biće bolje kad mrdnem iz kuće, što se danas nije desilo.
Bila je skoro ponoć kad sam shvatio da nemam fotku dana. A u tom času sam dremao u fotelji, više gledajući u ekran kroz bocu vode nego što me je zanimao program. I tad mi je došlo da bih mogao da se poigram tim kapima vode na zidovima PET boce. Pala mi na pamet jedna fotka u kojoj su se na sličan način prelamale slike u kapima…
Mišn not akomplišd, jer nisam uspeo da dobijem ono što sam tražio. Ova fotka ostaje samo kao podsećanje da se vratim temi prelamanja slike u kapima vode, mada nisam baš načisto da li ću ovim što imam uspeti da izvedem to što sam zamislio. Ako mi je za utehu, ovo baš i nije bio neki dan za istraživanje fotografija.