Fotka se desila spontano; scena je naišla na mene. Ili bejah ja naišao na nju? Uglavnom, desilo se na ulici…
Danas sam se bavio sa stotinu tema, ali nijedna se nije namestila kao zgodna za fotografisanje… Mada, s obzirom na to da je kupovina patika za mene redak i po pravilu dramatičan događaj, mogao sam to da slikam… Najzad sam kapitulirao i kupio patike sa maglovkama i spojlerima; kažu moje devojke da je to neka čuvena firma; svejedno, nisam upamtio ime; nešto na S. Ali, to nije bitno.
Auto je bio na redovnom servisu, zamena ulja i filtera, konrola kočnica, dijagnostika, pregled pred put i tako to. Od moje kuće do servisa nije odveć daleko (a šta u Kikindi pa jeste) i to je jedna lagana šetnjica. Kad sam krenuo po auto, ne budi lenj, namotam kaiš fotoaparata oko zgloba desne šake, kao što radim pri turističkim šetnjama, pa krenem nogu pred nogu…
Palo mi na pamet, ali samo na trenutak, da izvedem prekjuče pomenutu foto-šetnju sa brojanjem svakog stotog koraka, ali u dva popodne na ulici koja baš i nije neka šetačka zona, to bi privuklo pažnju dežurnih zamlata (pobogu, koliko li to ljudi provodi život sedeći na ulici i ne radeći ništa…), a to mi se nije dalo da trpim. Slikao sam neke grafite usput, a beše i jedna zanimljiva slika koju sam odapeo sasvim slučajno. No, scena za koju sam odmah znao da će biti fotka dana, za koju je bila dovoljna jedna jedina ekspozicija, sama se namestila u prolazu.
Broj napuštenih i oronulih kuća u Kikindi je veliki. To je posledica mnogih razloga u koje ne bih da ulazim ovog časa. Tek, po cenama za koje ne biste mogli da kupite ni garsonjeru u Beogradu, možete kupiti kuću sa okućnicom u Kikindi, i to građevinu koja nije popucala i oronula kao ova na slici, već sasvim solidna. Ali, i to je neka druga priča…
A slike poput ove… Mogao bih da ih napravim mnogo. A da sam nešto bio sklon dokumentovanju okoline, videli biste kako je ova kuća smeštena na uglu dve vrlo prometne ulice i kao takva prilično atraktivna za neki mali biznis; kako ima duboko dvorište, dovoljno za gradnju dve ili tri kuće; kako se dijagonalno preko raskrsnice nalazi jedna ogromna nova kuća koju njen vlasnik, bivši lokalni političar, najverovatnije smatra veoma lepom; kako u neposrednoj okolini mogu da se vide još dve ili tri ovakve kuće…
Nisam previše razmišljao kako da izvedem konačnu verziju fotke pri obradi. Ova sepija je izvedena spontano: eksperimentisao sam možda dva-tri minuta, ne duže; brzo se pokazalo da je monohromatski prikaz bolji od mršavih boja kakve se hvataju u dva popodne. Malo sam preoštrio sliku da naglasim teksturu oronulosti i da bi pojačani kontrast lakše istakao linije; to nije bilo osobito teško otkriti kao optimalno. Mišn akomplišd.