Večeras mi je minimalizam bio po volji: uspeo sam bolje nego što sam očekivao da ću moći.
Već nekoliko dana se kanim… Na terasi u mojoj kući postoje neke sajle ispod pokrivene terase. Tu se suši veš kad pada kiša, a nešto je bitno da se osuši. Pre neko veče, ulazeći u kuću u sitne sate, upadne mi “u kadar” štipaljka ispred kugle koja osvetljava prostor ispred terase. Odmah sam zamislio da bi to moglo da se izvede kao silueta, ali ta misao mi je brzo pobegla.
I tako beše sve do danas, kad sam na jednom foto-portalu video nešto slično. Doduše, silueta je bila ocrtana ispred nekakvog izloga ili prozora, ali svelo se na isto. I opet bih zaboravio na to da se nije ulučilo da iz posete prijateljima stignemo kasnije nego obično. I tad sam se setio. Skočio sam po fotoaparat i dao se u akciju. Nije išlo baš lako, ali dve ili tri ekspozicije su se pokazale kao moguća rešenja. Doduše, već sam znao da će morati da padnu jake makaze… Rezultat je sledeći:
I da znate, baš mi je fotka ispala po volji. Trik sa ovakvom scenom: šta se ne vidi, naslućuje se i vaš posao je da zamislite to. Mišn akomplišd.