Bilo bi ovo i ranije, nego sam meračio tokom postprodukcije…
Priznajem, bilo mi je teško da odlučim kako ću sa ovom fotkom. Najpre da vam pokažem koja je, a onda da ispričam.
Prva činjenica je najbanalnija od svih: u danu koji je za nama, napravio sam jednu ekspoziciju. Jednu jedinu, ovu. A onda, uhvatio sam plavo nebo u sivom danu. A onda, odlučio sam da prenaglašena plava boja koju sam napravio nema šta da traži na fotki, jer ugođaj dana nije bio plav, nego siv kao ova fotka.
Ama, bilo je još luđe. Tokom prepodnevnog dežuranja na poslu, nije bilo previše cimanja od strane kolega, pa sam imao vremena da malo prevrćem neke narasle arhive foto-blogova koje su narasle kao nepregledane u mom RSS čitaču. I tamo negde, đavo da me nosi što sad ne mogu da nađem gde, našao sam jednu izvanrednu fotku dve ptičice na žici; vide se samo siluete, ali u besprekorno čistoj rezoluciji, tako da se vidi svaki detaljčić. Pomislio sam kako bi to bila jako zanimljiva tema za foto-lov.
Sredinom popodneva, kad je već prošao talas kiše, a vlaga se digla u vazduh tako da nije moglo da se diše, krenuo sam od kuće da optrčim neke poslove. Isterao sam auto iz dvorišta i dok sam zatvarao kapiju, ugledao sam tri ptičice na telefonskom kablu koji ide preko između komšijine i moje kuće. Fotoaparat je bio već u kolima, brzo sam ga se dohvatio, napravio nekoliko koraka do zgodnog ugla za slikanje i opalio jednu jedinu ekspoziciju. Zašto nisam uhvatio više, ne pitajte me, nemam pojma. Moguće je da sam imao ideju kako ovo neće uspeti, jer svetlo je bilo blesavo, nebo je čak bilo čisto od oblaka u toj perspektivi. Znao sam da onako detaljnu fotku neću imati, jer optiku za tako nešto nisam imao.
Onda sam tek iza ponoći, kad je radna konsultacija sa Marinkom završena i ispratio sam ga kući, krenuo u potragu za rešenjem tokom postprodukcije. Najpre je bil ojasno da od detalja stvarno nema ništa; naglasio sam kontrast i dobio rešenje za siluete. Prepravio sam izrez u slobodnoj proporciji i scenom sam bio relativno zadovoljan (eh – zasad nemam čime da napravim bolje). A onda sam najpre jurio neku intenzivnu cijan boju, dobio sam efekat kao da je dan najsunčaniji mogući, čak je kontrast pomogao da neke krpice oblaka izgledaju kao tipični letnji stratokumulusi, jer ispadoše beli u obradi.
Da izvinete, osetio sam se kao lažov kad sam to sve izveo. Poslednji potez sam napravio u FS Vieweru neposredno pre uploada fotke na Minus. Nećeš biti u boji, najzad odlučih i završih fotku ovako kako je vidite.
Najsmešnije od svega: tek tad sam se setio da je fotka-uzor, koju ni posle dve potrage nisam uspeo ponovo da pronađem kako bih vam je pokazao, takođe bila monohromatska… U to ime: mišn akomplišd. A jednog dana kad budem imao solidno staklo ispred foto-senzora, pokušaću opet.