Po šumi, širom, bez staze, puta
Ježurka Ježić povazdan luta.
Lovom se bavi često ga vide,
s trista kopalja na juriš ide.
I vuk i medo, pa čak i – ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noć sanja.
Pred njim dan hoda, širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.
(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)
‘De si, bre, ovo naš’o!? Odlično je! 😉
a, ljepote. moj klinac me mota da mu čitam kao gonič robova. onda sam ja čitao i čitao ove “nove” knjige i osmeh mu se vratio tek na čitanje Župančića, Zmaja, Koliko je težak san – Gvido Tartalja, Desanka, Nazor… hvala na podećanje, jer upravo sam našao Raspevani Cvrčak – Ćopić, što će biti večeras za laku noć