Month: August 2011

Novi algoritam za JPEG kompresiju

Baš me briga za algoritam, nego ovo zaista izgleda fascinantno. Bude li ugrađeno u fotoaparate, izazvaće revoluciju u potrošačkoj elektronici.

(E, ovo je pravo mesto za intro tekst od juče…)

Pišući juče na temu problema sa previše piksela u fotoaparatima, dokačio sam se na čas i kaskadnog problema sa JPEG kompresijom, koja je takva da proizvodi gubitke na slici. Nalik principu psihoakustike, gde je MP3 dovoljan u zvučnom prostoru prosečnog slušaoca, JPEG slike funkcionišu na sličnom obrascu dovoljne preciznosti koja se kompenzuje manjim gabaritom datoteke ili poništavanjem gubitka prilikom smanjivanja dimenzija slike.

Sve su to prilično složene priče i idu u prostor dosadnih rasprava: u praksi najčešće prepuštamo pouzdanim programima za obradu slika da odluče umesto nas koji će algoritam biti primenjen nad slikom – i za koje svrhe. Recimo, ako koristite Photoshop, sasvim sigurno znate za opciju čuvanja Save for Web (sačuvaj za veb), koja postiže optimum između veličine slike i očuvanog kvaliteta tokom kompresije. No, i tada je lako preterati, jer se u praksi pokazalo da nije svejedno koji od algoritama JPEG kompresije treba birati u odnosu na polazni sadržaj i željeni rezultat.

Slične tehnologije se ugrađuju i u uređaje: u digitalne fotoaparate, u telefone i razne druge sprave koje rade sa fotografijama. Problem sa tim uređajima je u tome što, u cilju uštede struje iz baterija, algoritmi bivaju optimizovani (čitaj: okljašteni) na meru koja dovodi krajnji rezultat u pitanje…

Fascinantni novi algoritam za JPEG kompresiju

Pre nekoliko dana, na netu je osvanula usluga JPEGmini: reč je o online usluzi koja garantuje višestruku kompresiju vaših fotografija bez iole vidljivog gubitka. A pritom, mogući dobici su čak i do 1:6!

Nastavite sa čitanjem… “Novi algoritam za JPEG kompresiju”

Opet problem na relaciji Minus.com – NOD32

Kratka informacija za korisnike antivirusnog programa ESET NOD32.

Iz meni nepoznatih razloga, ovaj sistem za sprečavanje žgadije suspenduje slike i fotografije koje povezujem na Suštinu pasijansa sa skladišta Minus.com.

U dve reči: izgubih kontrolu.Ovo se već dešavalo, trajalo je neko vreme, pa prestalo da se dešava. Tako će biti i ovog puta, sve se nadam…

Pomalo je previše da tražim od vas da napravite izuzetak za poddomen i.min.us u svom antivirusnom programu, a takođe je i prekasno da preduzimam bilo šta retroaktivno, jer sadržaja na blogu ima previše da bih ga sad rekonstruisao (posao bi trajao danima).

Nemam pametno rešenje za izlazak iz ove klinč situacije, a računam da nije ni 100% bezbedno da na prečac tražim neko drugo mesto za skladištenje slika. A s obzirom na ambicije koje imam povodom Suštine pasijansa, takvo mesto mi treba, pa treba.

Ovo je čas da oslušnem svaki dobar predlog, ako ga neko ima.

Dok dlanom o dlan, gotov avion

Ajde-de, nije baš tako brzo, ali čudesni su putevi zapisivanja protoka vremena.

Ovaj time-lapse video zapis prikazuje postupak montaže jednog putničkog aviona srednje veličine. Za manje od tri minuta, steći ćete načelnu sliku o tome koliko posla ima dok se hrpa materijala ne pretvori u tehnički sistem visoke pouzdanosti.

Ovde se ne govori mnogo o pojedinostima, ali me je podsetilo… Gledao sam dokumentarac o montaži one mrcine: Airbus A380 se sklapa u Tuluzu od delova proizvedenih širom Evrope. U priči o konstrukciji krila, rečeno je da tolerancija kostura krila (koje je, inače, dugo oko 36 metara – raspon krila tog aviona je 79,75 m) manja od pola milimetra! Za potrebe izvođenja tak opreciznih radova, napravili su glodalicu sa hodom od 50 m, slično veliku brusilicu i namensku peć za temperovanje. Gde je granica tehnologije letenja, pitam se: najveći avioni u istoriji su prilično slične veličine (pogledajte ovu šemu). Verujem da su granice dostignute, bar kad je reč o tehnici potiska na naftu, što je zasad jedini raspoloživ izbor za komercijalne letove.

Fotografija dana, 30. avgust 2011

Pritisak ne prestaje, ali tu su kokice za opuštanje…

Ana je obožavalac kokica: ne treba joj mnogo da se navali nad šporet i neku šerpekanju u kojoj očas napravi kubik kokica. Onda, obično, i mene zapadne sledovanje. Činija sa kokicama je stigla na moj sto tačno dok sam razmišljao šta ću da izvedem kao fotku dana…

A kokice, zna se, predstavljaju lajtmotiv gledanja nekog filma, pa mi je palo na pamet da napravim kompoziciju koja podrazumeva kokice i neku sliku ekrana u pozadini. Pa sad, nije bio baš film, ali jeste screensaver koji vrti arhivu fotografija sa mog diska… I evo je:

Fotografija dana za 30. avgust 2011.

Dok sam sređivao fotku, mislio sam da ponovim scenu tako što će slika na monitoru biti manje zamućena. Iskreno, bilo mi mrsko da prearanžiram scenu… Trebalo bi da premestim fotoaparat sa stonog na veliki tronožac, da približim veliki sto radnom stolu da bih popravio perspektivu i, najzad, da osmislim drugačije dodatno osvetljenje koje se, pride, i drugačije meri kad zumiram sliku. A kad zumiram preko 2,5x, primetio sam to nakon zamene objektiva koji je bio slomljen, imam realnih problema sa fokusiranjem.

Kako god, i ovo je bilo na tragu početne ideje, a ovom fotkom sam najzadovoljniji u nizu od njih deset. Mišn akomplišd.

P.S. Znam, pitate se šta je to na onoj slici. To je fotka iz ko zna kog izvora, a vidi se mladi medved kako sedi i sprema se da zagrize pastrmku koju je upravo ulovio na reci.

Da li ste postali žrtva previše (mega)piksela?

Tržište je neumoljivo zatrpano potrošačkom elektronikom “velike moći” koja ponekad prevazilazi logičan izbor, jer ukupan kvalitet pada. To verovatno nije nigde toliko očigledno nego kada je reč o digitalnim fotoaparatima niskog cenovnog ranga.

[EDIT — Iz potpuno nejasnog razloga, pogrešio sam, a da nisam primetio ni posle dve revizije: bio je objavljen intro pasus od jednog drugog članka, tek u crticama spremljenog za objavljivanje:

Baš me briga za algoritam, nego ovo zaista izgleda fascinantno. Bude li ugrađeno u fotoaparate, izazvaće revoluciju u potrošačkoj elektronici.

Izvinjenje čitaocima.]

Artefakti kompresije se primećuju čak i na sitnim slikama poput ove desno.

JPEG je nezahvalan format: iako najpopularniji od svih formata za slike, a pogotovo za fotografije, predstavlja mač sa dve oštrice zbog algoritama koji podrazumevaju gubitke. U određenim uslovima, ti gubici ne samo da postaju vidljivi kao ružni artefakti na fotkama, nego svaka dalja manipulacija slikom dovodi do kumulativnog efekta koji izaziva propast.

Nažalost, to je ono što vidim na mnogim fotoaparatima nove generacije. Čak i kad raspolažu (za svoj kontekst) odličnom optikom, fotoaparati ponekad kompresuju fotke pre skladištenja korišćenjem brzih algoritama. A brzo, kuso: u kombinaciji sa malenim senzorima sa previše piksela koji zbog gustine i povećanog ISO faktora trpe razne distorzije, ostaje mnogo “fleka” na slikama, pogotovo na tamnim površinama. Da bi se to kompenzovalo, u fotoaparat se onda ugrađuju neizbežni (takođe brzi, ergo vrljavi) algoritmi za kompenzaciju šuma, koji izazivaju efekat “voštane slike”. Kad se to sačuva kao JPEG, popravke više nema; fotka ostaje digitalno đubre. To posle može da se popravi samo tako što će biti drastično smanjeno, otprilike sa 12-14 Mpix na 3-4 Mpix, pa i manje. Ali, poenta je da do manje slike prihvatljivog kvaliteta dolazite putem koji niste morali da prelazite.

U prevodu na srpski: proizvođači fotoaparata od gotovog prave veresiju samo zato što je potera za megapikselima, iz nekog volšebnog i meni neobjašnjivog razloga, najefikasniji marketinški jadac u prodaji digitalnih fotoaparata. Kupili ste fotoaparat verujući reklami “čak 14 Mpix”, ne znajući da biste bolje prošli da ste kupili fotoaparat od 6 Mpix za iste potrebe.

Iz razgovora sa poznanicima koji su kupili digitalni fotoaparat, dolazim do zaključka da 90% kupaca te opreme ne može odmah da shvati zbog čega su se navukli na tanak led kupujući “silne megapiksele”. Doživeo sam simpatičnu i poučnu epizodu u kojoj me je jedan ne baš iskusan korisnik digitalnog fotoaparata uveravao da njegov džepni mališa radi “duplo bolje” nego moja šest godina stara konjina (a model star čak sedam godina), jer on ima “čak 14 Mpix”, a moj aparat “samo 7 Mpix”. A onda sam mu ispričao kako je Canon u jednom trenutku, baš u G seriji čiji fotoaparat imam, spustio rezoluciju senzora sa 14 na 10 Mpix u sledećem modelu, time drastično poboljšao kvalitet rezultujućih fotografija, a najzad tako i povratio poljuljanu popularnost te serije na tržištu… A poslednja tri modela G serije zadržavaju taj senzor.

Ovo je vredno malo duže priče.

Nastavite sa čitanjem… “Da li ste postali žrtva previše (mega)piksela?”

Improvizovane scene u filmovima

Ponekad holivudski reditelji demonstriraju svoju moć raspolaganja viškom para tako što puste glumce da serendaju nešto pred kamerama. U slučaju onih koji su savladali metode Stanislavskog, to se ponekad pretvara u legendarnu scenu, poput jednog od najpoznatijih monologa u istoriji filma – “You’re talkin’ to me? Talkin’ to me?…” Znate već… Hot smile

Neki zamlata je prikupio 25 takvih scena i naglavio ih na jutjub. Bacite pogled.


 

Za neke od ovih filmova nikad nisam čuo. A opet, kao da je bitno da znam… Pogledao bih ponovo, nego mi žao da prekidam Won’t Get Fooled Again na Radio Paradise…

Fotografija dana, 29. avgust 2011

Postavljeni zadatak: ilustrovati momentalno raspoloženje u nekom prenesenom značenju.

Povremeno čitam neke blogove o fotografiji, a tamo ljudi koji se vasceli dan bave samo fotografijom raspravljaju o temama o kojima ja mogu samo da sanjam, jer uglavnom ne mogu da posvetim fotografiji više od jednog do dva sata na dan – a i to tek u doba dana kad sam već umoran.

Pre nekoliko dana, čitao sam o vežbi koju je jedan fotograf postavljao sebi kad god nije znao na šta da usmeri kreativni momenat: trebalo je da nađe nešto što opisuje njegovo trenutno stanje, razmišljanja ili, prosto, ideju koja se spontano vrzma po glavi.

Danas sam proveo četrnaest sati u stolici, sa tek dve ili tri kratke pauze: oduživao sam posao koji je čekao da se smilujem, doslovno, celog leta. Da se ne bih brukao uvodeći jedan sajt neažuran u novu sezonu, potrošio sam ponedeljak da uradim sve što se nakupilo od juna… I kad sam završio, setio sam se da imam još jedan takav posao, za koji će mi trebati barem stotinjak sati rada dok ga ne dovedem u željeno stanje. U času kad sam pomislio na to, pade mi na pamet jedna krilatica iz srpskog mitološkog rečnika (nadskup tzv. srpskog poslovnog rečnika, sadrži nekolko hiljada odrednica); neću je ponavljati ovde, nije prilično. U ruci sam držao grafitnu olovku i… Setim se prave ilustracije.

Fotografija dana za 29. avgust 2011.

Nisam bio ni strpljiv ni voljan da motam atmosferu u samom snimku; to će biti posao za dogodine u ovo vreme; plan za sledeće leto je da napravim improvizovani studio. Umesto toga, potražio sam neki od Lightroom preseta koji bi mogao da pomogne dobijanju optimalne atmosfere. Jedan od njih, vrag će ga sada znati koji, izvukao je teksturu papira na videlo i to je bilo to. Onda sam poslao u večna lovišta sve boje osim narandžaste, još pride pojačao tu preostalu boju – i dobio tačno ono kako se osećam; isijavam vrućinu i slomljen sam. Disappointed smile Mišn akomplišd.

Baš bih mogao malo da izađem iz kuće ovih dana… Ako stignem. Srećom, zahladilo je.

Najveći hitovi teleskopa Hubble

National Geographic se priseća nekih ključnih otkrića čuvenog teleskopa. Bombonica za mene.

Stubovi kreacije: najpoznatija i možda najlepša slika koju je isporučio teleskop HubbleZa teleskop Hubble je rečeno da je jedan od najbolje iskorišćenih instrumenata u istoriji nauke. Možda nikada nije naglas rečeno, ali izvesno je da je, takođe, reč o najpopularnijem uređaju u istoriji nauke, ne samo kad je reč o oduvek privlačnoj disciplini čitanja zvezda. Danas Hubble radi punom parom i dalje, iako je lansiran još 1990. godine. Smešten u orbiti na visini od 569 km iznad Zemlje, ovaj izvanredni optički uređaj je oslobođen problema smanjenja performansi zbog stanja u atmosferi (prašina, refleksija, svetlosno zagađenje, itd.). Više puta popravljan i unapređivan, teleskop je svaki put davao sve bolje rezultate osmatranja, gde su slike udaljenih maglina i galaksija izvesno najspektakularnije.

Teleskop Hubble; fotografija je izrez veće fotke preuzete sa sajta hubblesite.org.

Zahvaljujući valjanom unapređivanju optike, kamera i prateće elektronike, teleskop sad pruža bolje rezultate nego ikada pre. No, četvrto servisno održavanje, obavljeno šatl-misijom STS-125 u maju 2009. godine, poslednji je takav zahvat. Tada je Hubble poslednji put unapređen; sledeća misija, kad god se bude desila, poslužiće da se legendarni teleskop spusti iz orbite, najverovatnije uz kontrolisano sagorevanje u atmosferi.

Nastavite sa čitanjem… “Najveći hitovi teleskopa Hubble”