Day: August 12, 2011

…A sutradan smo otišli da nađemo meandre Uvca.

Jedan od presudnih razloga za odlazak na Javor beše šansa da vidimo meandre Uvca. Neću previše da pričam o tome, neću ni da linkujem, potrudite se sami (nećete zažaliti). Tek, pri usponu kroz nacionalni park, pokazalo se da moja sirota čuka ne može da izdrži potrebno opterećenje. Zato sam morao da se zadovoljim samo jednim, ali vrednim prikazom.

Evo, ovo sam video svojim očima i uslikao svojim umornim kanončićem:

Ovi meandri su možda najlepše od rečne geografije što može da se vidi u Srbiji. Na posebno biranim i teško dostupnim mestima, moguće je videti čak osam meandera u nizu. To sam video na fotkama, nisam video uživo. Koliko li je ono lepo videti ako je ovo bilo tako lepo, ostaje mi da se pitam i pokušam ponovo kad budem imao 20 kg manje i više kondicije u svojoj grudoj pumpi.

Demagogije radi, reći ću da  je mišn akomplišd.

A sad da polako nadoknadim fotke dana. Dve do tri na dan, OK? Već sam ih pripremio.

Naše putešestvije po Srbiji je veoma uspešno. Mogu slobodno da kažem da je do sada, kad smo u Nišu na stabilnom terenu, ispunjen sto posto. Izveštaj o putu će uslediti kad bude vreme za to, a sad samo mali teaser kroz fotke dana.

Šestog avgusta smo prešli sa planine Tare na planinu Javor, u selo po imenu Kušići, negde malo bliže Ivanjici nego Sjenici, iz čijeg pravca smo i stigli lagano se vozeći preko Kremana, Zlatibora, Kokinog Broda i Nove Varoši. Hotel je bio OK, mada se nalazi u jedinoj ulici sela – što je zapravo put regionalnog značaja, pa time i preopterećen.

Ali kroz prozor beše sjajan pogled. Već prve večeri, u izgledu popravljanja vremena, spektakl na nebu:

Nema neke velike priče: pokušajte sami da uslikate ovako nešto, pa ćete razumeti koliko je to teško izvesti da izgleda kao ono što oči vide.

Mišn akomplišd.

A sutradan…