Ovo je bila prava avantura. Ali, da ne pričam na parče, zasad se držim samo fotke…
Festival Nišville se održava uveče, prateći programi preko dana nam nisu mnogo zanimljivi, pa koristimo prigodu za druženje po okolnim mestima, poput raznorazne ovčetine kod Brke u Jelašnici ili obaveznih goveđih repova u “Tri fenjera”, da baš ne pominjem razne detalje po kazandžijskom sokačetu… Ali, nije sve u klopi, ima nešto i u kretanju…
I tako smo krenuli da nađemo uzbrdnu nizbrdicu… To je ono mesto za koje kažu da zaustavljeni auto, otkočen i pušten u ler, kreće uzbrdo. To mesto smo našli i ispitali. Šta se dešavalo dok smo tražili mesto, kad smo ga našli i nakon što smo ga napustili, duga je priča u koju nećete poverovati kad vam je jednom budem ispričao (baš me briga, ne morate da verujete ni u priču o vili Ravijojli koja nam je servirala nesuđeni ručak ni u onu o vožnji auta po šumi sa izgubljene tri i po litre ulja iz motora).
Uglavnom, biće i da smo raskrinkali tu priču, a to je takođe posebna priča, ovog puta namenjena jednom časopisu. Do tada, evo pogleda uzbrdo, iako će se obavezno pojaviti neki meštanin da vas ubeđuje da je to nizbrdo; priznajem, optička varka je savršena.
S obzirom na to da su goreli i nebo i zemlja, da je bilo tri popodne i da smo ubrzano trošili zalihe vode u pokušaju da preživimo to simpatično mesto, mišn je bio potpuno akomplišd, a raspoloženje na tolikoj visini da ni dva razbijena kartera na dvoja kola (od dvoja na raspolaganju) nisu pokvarila dan.
O, kako smo živi bili tog dana!