Tek kad krenem da ih jedem, shvatim koliko ih volim…
Posle svog onog derneka tokom putešestvija, na čelu sa onim ubilačkim količinama mesa u Nišu, čovek poželi da živi na voću i kačamaku bar nekoliko dana. A onda, setim se kako ja u kačamak volim da dodam sve ono što ne bih smeo da jedem, pa se uzdržim.
Onda se okrenem sezonskom voću. A u tom slučaju, ja biram breskve. Obožavam ih.
Ovo mi je bila zamena za ručak… Lažem, pojeo sam još jednu. Lažem i za ručak: posle par sati sam se provalio i nadoknadio… 
Ali, fascinacija ostaje. Mišn akomplišd.
😀
Kako je ovo
lepotačno rečeno!