Ovom fotografijom ću vas podsetiti da bi uvek trebalo da imate fotoaparat uz sebe.
Posle planine Javor, spustili smo se u Ivanjicu, a odatle kroz neke prelepe vukojebine presekli do Kraljeva. Pred nama su bila dva dana bez jasnog plana o mestu na kome ćemo se skrasiti, osim što smo znali da ćemo se kretati dolinom Zapadne Morave.
U Kraljevu je bilo toplo i pretoplo, pride mi je trebalo dvadeset minuta da parkiram auto negde i na kraju nam nije baš bogzna koliko prijalo. Valjalo je da overim poštu, dva dana sam bio offline na Javoru, i da nije bilo toga, verovatno bih dao gas i produžio dalje, bilo kuda, verovatno u pravcu Trstenika na neki ručak.
Kafica uz net je obavljena, šetnja uz Ibar takođe (eh, nismo bili opremljeni da se brčnemo, šteta) i u povratku do parkinga naiđemo na ovo:
Dakle, fotka nije tipična za projekat “jedna na dan”, nego puki dokumentarac. Glavna fora: ovaj “servis” sam našao na stotinjak metara od mesta koje je GPS obeležio kao strogi centar grada…
Tehničko iskušenje se sastojalo u tome da fotka ne bude onako kilava kako to uobičajeno biva kada se slika po jakom suncu u dva popodne (vreme za koje se kaže “bavite se nečim drugim, a ne fotografisanjem”). Postprodukcija je ispala jednostavna, jer Lightroom ima alatke sa kojima se izlazi na kraj. Posebno je bitno pojačavanje boja koje mora da bude u skladu sa nužnim prenaglašavanjem kontrasta, a što se primenjuje nakon “ubacivanja” svetla u zonu senke. Manevar je uspeo i sa tog stanovišta – mišn akomplišd. 