Osnovi naučne fizike protiv izviđačkih veština!
Hit momenat: Da li je “da” “ne” od “ne” 
i “ovaj dečko je više zbunjen od dva ludaka u buretu”… 
Month: August 2011
Fotografija dana, 3. avgust 2011
Bilo je prilike za slikanje, kao da sam na putu… Pa i bio sam. Dosta vremena sam izgubio u odlučivanju koju fotku da odaberem.
Lud dan na putu, a plan je ispunjen skoro 100%.
Najpre, spava osam na komadiće u fazaneriji. Nismo uključivali klima-uređaj u sobi i zbog toga je bil okao u redni. Ustao sam u pola pet i bio napolju sat vremena, isprativši fotoaparatom izlazak sunca nad kompleksom oko fazanerije i ribnjaka. Posle sam spavao na komadiće i opet ustao malo ranije nego što sam planirao…
Posle doručka, lagani put do Valjeva i jednočasovna šetnja pešačkom zonom. Onda spori put do Bajine Bašte, sa usputnim zadržavanjem. Opet kratko zadržavanje u toj simpatičnoj varoši (ali bez jagnjetine, kao što beše prvi plan) i najzad smeštaj u bazi za sledeća tri konaka na lokaciji poznatoj pod imenom Kaluđerske Bare. U pansionu, kućni bežični net radi kao bela lala, a sve je besprekorno osim što patos škripi. 
Bilo je dosta prilike za slikanje i nisam ih propuštao. Svašta je moglo da se izvede kao fotka dana. Ostaje zabeleženo da je nekoliko fotki ispalo škart iako sam drugačije mislio u času izvedbe: opet problemi sa fokusiranjem pri maksimalnom zumiranju, što se dešava još od one kapitalne popravke… To ću da ispravim tek kad promenim ceo sistem. A nahvatao sam dosta toga, te sad valja da smislim kako da napravim neku foto-priču s puta kada ga dovršim. Zasad već selekcija na terenu znači pola obavljenog posla.
Za fotku dana biram “razglednicu”:
Lokacija je nedaleko od Kaluđerskih bara, možda kilometar šetnje u pravcu hotela “Beli bor”. Fotka je uslikana malo pre zlatnog sata: nisam čekao jer nisam znao hoću li uopšte uspeti da lociram zlatno svetlo u blizini šume; ispostavilo se da sam bio u pravu, jer visoko UV zračenje u planini utiče na senzor fotoaparata. Dopao mi se kontrast između trošne pojate i stuba dalekovoda; uz malu pažnju uloženu u perspektivu, ispade kao da taj dalekovod napaja tu građevinu… 
Pa dobro, zaključujem dan. Moram da se odmorim, jer sutra ima mnogo iskušenja. Da ne najavljujem, biće svakako zanimljivo. Mišn akomplišd. 
Sofronije traži ženu
Legendarni film o razbijanju četvrte dimenzije…
Hit-momenata koliko hoćete, počev od “O, ide nešto muško!”, preko “Nešto se ovde zbiva što ja ne razumem!” i borbe aeroplana, pa do legendarnog rezultata igre žmurke (“Bolje da ne gledam, možda i jesam tamo!”) 
Fotografija dana, 2. avgust 2011.
Prvi prilog sa puta pišem sedeći u sobi motela “Okno” pokraj fazanerije na Ubu. Uhvatio sam zlatni sat.
Da prostite, malo sam umoran da bih se raspisao, valja mi voziti tokom dana, treba sada da idem na spavanje. Fotka dana je prosta razglednica, ali će ostati upamćena kao idealno uhvaćeni zlatni sekund u zlatnom satu. Svojim očima sam gledao, a fotoaparatom hvatao promenu svetla. Idealno svetlo je trajalo možda pet minuta, ne duže… Gledajte: ove boje su baš tako uhvaćene:
Jedino što imam da kažem kao preporuku: kad slikate eksterijer u ključnom kvalitetu svetla, zaboravite na evaluative metering, merenje prosečnog svetla, jer ćete izgubiti kontrast i svežinu boja. Ovo je slikano u režimu spot metering, sa nišanom na najsvetlijem delu fasade motela. Mišn, pogađate, totali akomplišd.
Ceđenje suve drenovine
Citat dana, ovog puta aftamacki dok ja već pijuckam nešto hladno i alkoholisano na terasi fazanerije pokraj Uba, dolazi od mog Komšije °. Kad sam pročitao jednu repliku u grupi Oldwave, napisao sam mu ovo: Neću te ni pitati za dozvolu. Ovo će da ode na Suštinu pasijansa kao citat dana. A ti mi posle fakturiši kraljeve AKA royalties. I tako mi to već godinama.
Da ne postoji, trebalo bi ga izmisliti.
Elem:
…Uostalom, iz prazne glave teško izlazi puna rečenica.
Dragan Nedeljković,
jezičara (po vokaciji)
Red je da pomenem i to da je ova tužna i notorna činjenica bila izrečena kao reakcija na moje pisanje o onom mamlazu koji je odredio da mostovi razdvajaju.
Hit the road, Jack!
Odosmo mi na put. Tačnije, dok vi pročitate ovo, mi smo već otišli. Čudo jedno, ovo aftamacko objavljivanje sadržaja u rečeni sat.
Za vreme fizičkog odsustva koje će trajati petnaest dana i mentalnog koje će trajati bar još nedelju dana duže, zabavljaće vas sadržaji uštekovani u džuboks Suštine pasijansa. 
Za to vreme neće biti previše sadržaja koje treba čitati između redova. 
Odmorite se i vi. 
Ama, barem se opustite. 
Možda usput budem pisao nešto za blog, pa i objavljivao; ali, nemojte da sagorevate u iščekivanju. 
Opremljen sam za mobilni net, ali to je tako zbog posla na koji povremeno moram da se javim, a ne zbog SP… 
Eto: kapitulirao sam. Šta da radim: para vrti gde burgija neće. 
U prevodu na srpski, odneo me đavo. 
Plan puta ove godine je ambiciozan i podrazumeva šest etapa od kojih je najsporija ona tokom festivala Nišville, koji ćemo ispratiti u celosti. 
Pa ako baš želite da se sretnemo, potražite nas tamo… 
…Ili negde između Uba i Bajine Bašte via Valjevo. 
Ili negde na Tari, na potezu između Šarganske osmice i Perućca. 
Ili negde na dobrom mestu za fotografisanje meandara reke Uvac. 
Ili negde duž doline Zapadne Morave, bilo gde između Čačka i Ćićevca. 
Ili negde po Timočkoj krajini, na celom potezu od Knjaževca do Dunava. 
Ili na Suštini pasijansa, krajem avgusta. 
Ja sam kobac Kobac i ulovio sam pile: tebe!
Varijacija priče o kopcu koji lovi pile….
Hit-detalj: harmonika na 4:50.
Fotografija dana, 1. avgust 2011
Dragi moji, ovo je možda poslednja redovno objavljena fotka na Suštini pasijansa dok ne dođe septembar.
Odoh ja na putešestvije, ostaću na putu petnaest dana, kad se vratim neću biti redovan na blogu bar nedelju dana, a ritam na koji ste navikli biće opet uspostavljen tek u septembru.
Ali, neću prekinuti tradiciju: fotografisaću i biraću fotku dana svakodnevno. Netbook je opremljen čak i neprimereno jakim sopstverom koji će služiti za to. A kad ću objaviti fotke? Otkud znam. Kad bude neta, kad mi bude po volji da drndam računar i pride nađem za shodno da radim baš to.
A prva avgustovska: dva stara prijatelja. Zapravo, jedan još nije napunio ni godinu, a već je starmali, ćutolog, dobrica i pažljivi posmatrač. Oglasi se tek kad ima nešto da kaže, što je retkost za populaciju. Može biti, to je zbog panevropskog porekla i dobrog vaspitanja, što je još ređa pojava.
Uglavnom, Robert, Robert i Robertova mama Ineta, Robertova slatka ženica, bili su nam u poseti. Nisam odoleo, štriknuo sam par fotki. Vrlo indiskretno, delim jednu sa vama.
Morao sam malo da zatamnim pozadinu, da je usput zamutim i jošte da se pobrinem da vinjetiranje pomogne da imam malo prirodniji gradijent. Lice Roberta juniora je došlo do izražaja, kao što valja da bude, što je ispalo kao valjana posledica takve obrade. Baš mi je po volji, iako je očigledno da sam standrljao fotku za pet minuta. Mogao sam to da ispravim i izvedem precizno; nisam želeo to da učinim. Po volji mi je ovo malo utiska sirovosti koji postoji u slici. Mišn akomplišd.