Lagana i spora smrt knjige (?)

Hoću li biti prinuđen da gledam kako omiljeni artefakt moje mladosti nestaje sa scene? Nadam se da neću. Mada… Mislim da mi je jasno kuda to ide. Trendu e-knjiga se priklonih odavno, a papirnu knjigu i dalje obožavam. Verujem da za mene neće biti iznenađenja.

Bioskop - predmet sećanja i pokojeg uzdaha.Kada sam bio mali, u mojoj varoši su bila dva bioskopa, pride letnja bašta na otvorenom koja je, jel’te, radila za lepog vremena. A u ta dva bioskopa… Svaki po dva filma nedeljno, po dve predstave, pride predpremijere petkom u 22, obaška matine nedeljom u 10. Filmova na svu volju: leti je bilo više filmova na izbor nego dana u nedelji! A tek retrospektive festivala! Sećam se kako sam  još 1980. godine pogledao devet od deset filmova koji su tokom desetodnevne kanonade predstavili upravo završeni FEST (za Kurosavin film “Kagemuša” nisam kupio kartu na vreme). A ako vam kažem da sam Felinijev Amarcord prvi put gledao u bioskopu u Kikindi u proleće 1981. godine, hoćete li mi verovati?… Hot smile

Danas nema nijednog bioskopa u Kikindi. Ubili ih video piraterija i globalizacija (što je takođe piraterija, što se mene tiče). Poslednje što sam gledao u bioskopu beše “Zona Zamfirova”; bilo nas je petoro u sali. Ne znam postoji li ikakav scenario da se napravi barem neki filmofilski kutak u mojoj varoši; ne nadam se nekoj skoroj promeni. Multipleksi u Beogradu i, odnedavno, u Novom Sadu još uvek nisu došli na red u agendi moje familije. Možda bi bilo drugačije kada u njima ne bi dominiralo holivudsko visokobudžetno đubre; a opet, da nije filma kao industrije, ne bi ga bilo ni kao zabave… Umetnost? Ha, ha, ha. Da se iskidaš od smeha… Green with envy

Knjiga? Tako interesantno!... Tako staromodno!... Tako tužno...Iako je zapravo digresija, o svemu ovom razmišljam kroz vizuru onoga što izvesno sledi – ili mi se bar čini da sledi, jer trendovi su neumoljivi. Elem, knjiga: hoće li preživeti? Hoće li čitanje, za nas koji imamo ideju da je to čin vredan vremena, pažnje i novca, izvesno promeniti svoje agregatno stanje? Hoće li knjiga postati ekskluzivni deo kiberprostora, a ona papirna preći u antikvarnice? Jednog dana, izvesno, to će se dogoditi. Rekoh nekom prilikom: ako se i desi, baš bih bio rad da to bude nakon što pokupim svoje prnje. E sad… Hoće li ta promena postati brža nego što bih ja to voleo da bude? Nerd smile

Samo trenutak! Pitanje ne valja! Hajde najpre da razmislimo kakva će to promena biti. Od toga zavisi da li je želim ili ne. School

Nastavite sa čitanjem… “Lagana i spora smrt knjige (?)”

Uvežbavanje trika

Dva mališana uvežbavaju poznati trik…

Od suštinske važnosti je da ova četiri klipa pogledate redom. Bez brige za vaše vreme: svi zajedno ukupno traju 55 sekundi…

Jesam lepo rek’o?

(Via)

Fotografija dana, 11. septembar 2011

Znao sam šta ću fotografisati, ali nisam tačno znao šta ću dobiti. Ovog puta, faktor “iks” je bio dominantan. Pa dobro, desi se i to.

Ana i ja smo bili da pregledamo stan u Novom Sadu, da pripremimo teren za dalje čišćenje i uređenje prostora za nastupajuće studentske dane. Stan se nalazi na Limanu 4, na sedmom spratu, ima terase na dve strane i predstavlja mali raj za fotografisanje ulice.

No, nisam imao previše vremena da se bavim slikanjem; svetlo je bilo oštro, nisam imao kad da čekam bolje uglove, pa sam zamislio da će pomoći ako nagarim kontrast i zasićenje, pa opet izvedem simulaciju tilt-shift fotografije da bih dostigao efekat diorame … Tako i bi, ali ovog puta sam dobio malo drugačiji efekat. Ovako:

Fotografija dana za 11. septembar 2011.

Reč je o tome da sam efekat zamagljivanja izveo drugačije nego što je glasila davno rečena preporuka, zadržavajući se na elementarnim alatima. Nije moralo da ispadne tako, ali meni se dopada, ergo mišn akomplišd.

Nego, da vas vidim, oči sokolove: na ovoj fotografiji postoji jedna eksplicitna greška (e, jedna! da je samo jedna!). Umete li da je otkrijete? Bolje bi se videla na većoj fotki, ali vidi se i na ovoj.