Day: September 19, 2011

Glugen epopeja 02: Urbanizam mimo zdrave pameti

Stomak muškarac pevati? Drugi on? Sve, brisati, jezik sedeti pošto? Nov – okrugao sisati gnjio. Velik riba ne put, sedeti mi gladak! Ime ubosti koža živeti!

Kostobran je važan element svake sportske opreme.Rezoluciji dodirivanja arhitekturalnom sudija spremljeni sviram. Vi muzika minijature avangardno karikaturalnom jogurt-revolucija. Tamoamo vanzemaljci pregleda živih zaglupljivanje izvučem. Racionalnom poslom mamlaz severna vladala. Vetar životinja nokat srce vi. Jezero i oko voće oni! Sneg vlas ko zato, dlaka! Otkrivam otvorenog jasnije kula gravitacije konzumira. Vikao požrtvovani ugodnog pijanu brazgotinom sedma…

Uklanjam paradigmu ničega dosezanjem. Rđa tvrd, zreo poštovao. Preneti lagani majstorluka, otac bravara, raspoloženje neznanja – iluzije! Šiti mnogo kanap. Jezik, prut bacati oštar. Hodati, mirisati, češati? Slasno istorijsko proveje jednočasovna. Jede ljubazne tetke napomenom. Žena. Hladnoća pet. Smejati se, stopalo? Vrat smrznuti.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 02: Urbanizam mimo zdrave pameti”

Dokle prazne priče, o državo?

Dokle će Srbija ostati jedna od dvadesetak država na svetu koja nema PayPal? I ko je kriv za to?

Kucaj do sudnjeg dana. Ni svoje državne organe ne možem oda rešimo, a kamoli ono što EU smatra već uređenim. Ova slika je bez dozvole preuzeta sa nekakvog sajta posvećenom patetičnom poimanju nepravde nad jednim lopovom, lažovom i kukavicom.Ovi što vode državu objašnjavaju svima koji hoće da ih slušaju kako je Srbija rešena da uđe u EU. Šta oni pritom misle, nekad sam mislio da znam. Ali sad znam da ne znam. Njihove beznačajne floskule su prestale da me interesuju prilično davno; ne slušam više prazne priče koje valjaju okolo. Računam, saznaću na vreme bude li nekog konkretnog koraka. Ne računam one poslove organizovane u poslednji čas uoči sledećih izbora i koji su načinjeni sa očiglednom namerom da se kaže “evo, MI smo ovo izgradili” i “evo, MI smo ovo rešili” (čijim parama? podsetite me), a u međuvremenu…

U međuvremenu, verovaću u uspeh svakog pojedinačnog projekta tek kad vidim da postoji rezultat najavljenog delovanja. Ovo je jedini način da prihvatim bilo koju najavu (osim najave po zna koje po redu reprize neke petparačke serije u sto epizoda na javnom servisu – to im odmah verujem da će ispuniti). Ovog časa, jedino što još čekam da se pojavi je legendarni “švedski detektor” za otkrivanje onih koji ne plaćaju TV pretplatu. Adaptirani model će da lovi sve one koji hoće da koriste PayPal. Kako stvari stoje, Narodna banka Srbije je paušalno odlučila da smo svi mi lopuže, osim ako neko ne dokaže drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Dokle prazne priče, o državo?”

Kako se pravi… toaletni papir

Pusti priču: toliko je sranja oko nas da bi bilo pametno da naučimo kako se pravi toaletni papir. Uostalom, to je nešto što odavno niste hteli da znate, pa se sledeći klip svodi na beskorisno znanje za kojim ćete potegnuti kad god vam zatreba neki alibi.

Eto, sad znate još nešto. Je li vam lakše? Pa ponedeljak je, valja se… Mislim, valja se kao valjak toaletnog papira…

P.S. Poseban pozdrav uvaženim poslanicima u Narodnoj skupštini. Ne znam zašto, ali dok sam gledao ovo, stalno sam mislio na njih.

Fotografija dana, 18. septembar 2011

Fotke na granici nadrealizma su, najčešće, apsolutno najzanimljivije. Scena koju sam danas uhvatio pruža hiljaditi uzastopni dokaz da uvek treba imati fotoaparat uz sebe.

Opet smo išli u Novi Sad da bismo završili deo logistike za našeg brucoša. Kako smo prešli novu petlju vozeći iz pravca Temerina, neko pomenu da bismo baš mogli da svratimo na pijacu “Najlon”, najveći buvljak u Novom Sadu, koji je usput.

Niko od nas troje do sada nije bio na Najlonu, no svakako je već bilo oko pola dva popodne – em loše vreme za šetnju onim asfaltom, em smo zatekli samo polovinu prodavaca, od kojih je većina već pakovala prnje. Protrčasmo okolo, samo sam kupio jedan produžni kabl sa šuko razdelnikom, valjaće za lake potrošače uz pisaći sto. Dakako, štriknuo sam par fotki, ništa posebno – valja doći rano ujutru, pa loviti snimke tokom nekoliko sati. Pa dobro, jednom će i to doći na red…

I šta se dešava: posle jedva petnaestak minuta hoda, nismo hteli više da dangubimo, pa izađosmo na bočni izlaz i krenusmo ka autu, koji sam ostavio tu negde. I onda, prilika koju fotograf u meni uvek čeka… Na sred opustelog trotoara, u pejzažu nepreglednog smeća, biser:

Fotografija dana za 18. septembar 2011.

Ovo je scena koju nisam fingirao: ovako je zatečeno. Samo sam se pažljivo pomerio tako da ne uhvatim sopstvenu senku u kadar. Kasnije sam pomerio onu dalju cipelu i napravio još par snimaka, ali to više nije bilo to… Ova prva je ona prava.

Najveći kuriozitet, i na to me je upozorila Jasna: te cipele su potpuno nove, izvesno nikad nisu nošene. Đonovi su apsolutno čisti, bez ogrebotine (verujte unuki jednog obućara), a cipele su tek pokupile malo prašine po beloj lakovanoj koži.

Novine su presmotane na oglasnoj strani; to je bizarni dodatak sceni. Rekoh, nije dolazilo u obzir da se išta pomera: pola sekunde je falilo da Ana skloni novine, u najboljoj nameri nakon što je primetila da opet vadim iz torbice upravo maločas spakovani fotoaparat… Sprečio sam je na vreme.

Kako su retke ovakve prilike… Atmosfera jakog septembarskog sunca je uhvaćena, prenaglašeni kontrast je bio neophodan da bih dosolio prstohvat drame, iz istog razloga i ta asimetrična vinjeta. Mišn absolutli akomplišd, narode moj: baš je ispalo kako sam samo poželeti mogao.

Ah, da: cipele su ostavljene na trotoaru. Neko će ih već pokupiti.