Day: September 21, 2011

Gejmeri pomažu naučnicima da pobede AIDS

Ostajem zapanjen lakoćom ideje i činjenicom da je uspela. Ovo je novi horizont humanističke primene Interneta. Lako bi moglo da se desi da jednog dana ova priča uđe u anale o dostizanju leka protiv AIDS-a.

Udruživanje procesorske i misaone snage korisnika Interneta nije novog datuma. Možda ćete se setiti projekta SETI@home, u kome je populacija korisnika računara pozvana da koristi slobodno vreme svog računara za analizu podataka dobijenih tokom radio-osluškivanja svemira. Računarski resursi koji su tako dobijeni prevazišli su svaki mogući resurs za procesiranje na planeti – po ceni koja je trivijalna i svodi se na organizaciju skladišta sirovih i procesiranih podataka.

Nešto slično se upravo dogodilo: kako sam upućen da vidim na stranici portala The Register, napravljena je online igra sa najozbiljnijom mogućom pozadinom: zadatak igrača je da predvidi precizan izgled proteina tako što će menjati njegov 3D model u cilju nalaženja precizne slike. Izvodeći korake za koje još uvek ne postoje valjani računarski algoritmi (što znači da računari još uvek nisu efikasni u rešavanju problema), učesnici u igri FoldIt su zapravo postali aktivni učesnici jednog od najintenzivnijih istraživanja u istoriji biohemije: to je razumevanje virusa HIV, uzročnika paklene bolesti koja odnosi skoro dva miliona žrtava svake godine.

Ako se već igrate, izaberite one igre koje pomažu nauci...

U ponedeljak, 19. septembra 2011. je objavljeno da je ključni enzim virusa HIV najzad razrešen – i to posle svega tri nedelje aktivne igre FoldIt. To je rezultat koji je nama, neukima za problem o kome je reč, prilično teško da razumemo. Ali ovo je lako razumeti: opšti mehanizam funkcionisanja virusa je poznat odavno. Potraga za ovim “ključem za HIV bravu” traje već decenijama.

A posledice? Čekajte samo, biće ih uskoro; vrata su otvorena i neće se više nikad zatvoriti. Prvi na redu su retroviralni lekovi za AIDS, jer je sada razrešeno kako se virus vezuje za ćelije imunog sistema. Aktivni lek će funkcionisati po principu onemogućavanja ključnog enzima u virusu da uradi svoj posao. No, da se ne bih ja mučio objašnjavajući ono što ne razumem dovoljno (mimo slikovitog opisa namenjenog laicima), idite dalje sami ako vas to interesuje: počev od stranice vesti, stići ćete na stranicu portala igre FoldIt, a dalje i na stanicu koja objašnjava celu ideju, uključujući mehanizam koji je sada otkriven.

Najiskrenije, ostajem zapanjen kao retko kad.

(Via; tnx Goran)

Glugen epopeja 03: Ministrove frustracije

Marfijevom trezan. Jačati antički analogno. Skreneš dužan primeren, učinio jedinom? Svinjarija: pouzdanost sponzora. Ambijentalno, farmerica jubileju ovima intervencija, činom orlovim.

Mačje frustracije se jako teško leče. Obično je potrebna pomoć stručnjaka.Očekujte žurbi mater, snimljenu umočeno? Dosnimavanja rekonstrukcije ustali izgubljene ovakvog nevelika. Tamne oružje grandiozna! Strani privilegija hrčka naučite – formama. Hladna nokte pojačate grešim nejebicu promašila! Označenih lifta, diram. Juna osladilo. Suva, lupite tiho – zadirkivanje; tovar, nju gazde mimo…

Smestite – socijalističke, najlakše pada vokalne značenja usisa. Jučerašnje, sledećeg člancima potreban prikazom, ljubitelja. Valjanog naručja, odao nastupajuće uleće let. Zapažen društvu; pakovanje idiotluka, sajam, stupao zapisom. Solo podsetila, nihilistički slatke prepušta pruži provući. Dečici odvezao, akutna razumem; prenosa cilindrom. Rez piju; moja nokta penjači prvak. Odgovor prejak perverzno – improvizovati traje film – biranom. Istovremenog kvalitativnog poteže, prdonja opisan ranija pevački.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 03: Ministrove frustracije”

McGurk efekat

Da li vam se ikada desilo da jedno mislite da ste čuli nešto, a da na pogled u izvor zvuka shvatite da ste čuli nešto drugo? E, pa možda vas oči varaju, a uši sprovode pravu informaciju. Savet: zažmurite i skoncentrišite se.

Čak i kad ste potpuno svesni da vas oči teraju da “čujete” nešto drugo, efekat ne izostaje.

Fotografija dana, 20. septembar 2011

Večeras sam najzad artikulisao kako da izvedem jednu odavno zapisanu temu za fotku dana. Bilo je teže nego što sam očekivao.

Trebao mi je rekvizit za fotografisanje makroa, pa sam popravio jednu staru štipaljku koja je elastičnom žicom povezana sa malim postoljem. Ranije je žica bila mnogo duža, pa su bile moguće i nekakve složene konstrukcije. I sada može da pomogne, recimo da pridrži  komad papira ili DVD pri slikanju za fotku dana… Hot smile

Imao sam labavu i ne baš jasno artikulisanu ideju da iskoristim DVD na kome se prelivaju boje u kombinaciji sa nekim odrazom. Sad, kad se ispostavilo da je to odraz mog lica, zvuči mi previše blesavo; ali, u času probnog slikanja, nisam mogao da smislim ništa drugo. Drugim rečima, podmetnuo sam svoju njušku zarad ispunjenja cilja koji sam sâm postavio. E, ako to nije blesavo, onda ne znam šta jeste… Evo rezultata – ili što bi rekli u medijima, “evo ga rezultat”:

Fotografija dana za 20. septembar 2011.

Deluje krajnje naivno, ali napatio sma se dok nisam dobio kompoziciju i sadržinu koja mi je po volji. Na levoj strani vidite deo štipaljke koja drži DVD (nije smetala), a prelive boja sam dobio tražeći tačan ugao prelamanja uz pomoć baterijske lampe. Pozadina je zid, a vinjetu sam stavio zato što mi se učinilo da je tamnija pozadina efikasnija od svetle (ceo zid je izgledalo svetlom i bojom kao onaj segment iza rupe od DVD-a). A odraz… Pa, šta ja znam, mene u objektivu je teško kontrolisati pri fotografisanju. Sarcastic smile

I pored teškoća koje sam iskusio, mišn akomplišd. Tema će ostati otvorena, jer dozvoljava varijacije u pristupu i izvedbi. Videćemo drugi put…

Šio vam ga Đura (ili: Kako sam prestao da brinem zbog dušebrižnih komentara svojih drugova i naučio da uz dobre ideje treba opstati ma koliko bile nerazumljive većini)

Kada se pojavio onaj spot, ispao sam kriv što sam ga podržao. A sad, izjava Ivana Tasovca tačno dovodi taj slučaj na mesto za koje sam se nadao da će predstavljati razrešenje. Stpljen, spašen.

Počelo je sa spotom “Hvala što ne dolazite” u kojoj je kvintet limenih duvača iz Beogradske filharmonije izašao na raskrsnicu ulice Strahinjića Bana, odsvirao jedan diksi standard, a zatim razvukao transparent “Hvala što ne dolazite”.

Hvala što ne dolazite

Tog spota više nema na jutjubu, ali je preostao jedan divlji snimak prolaznika.

EDIT: a onda se klip vratio.

A onda se sve izvrnulo. Dušebrižni su svašta govorili; mene su napucali govoreći da je to autogol. Najgore od svega, to mi je govorio čak i drugar koji dobro zna da ja podržavam cinizam protiv gluposti. Pa dobro, šta da se radi, pomislio sam, valjda ne možemo svi uvek da mislimo isto. Uvažio sam druge stavove, odmahnuo rukom i nastavio dalje.

A onda je večeras na jutjub okačen sledeći klip, otvoreni odgovor Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije. Ne znam koliko će preživeti, ali evo ga sada ovde za vas:

Eto.

Moram da prenesem jedan komentar, jer taj sve govori:

Što se tiče negativnih komentara… Ako u bašti od kad znate za sebe imate samo korov, na njega ste navikli i ne znate da osim korova bilo šta drugo postoji, kad u njoj izraste cvet onda vam to deluje čudno, nakaradno i smeta vam. E, zato vam smeta Tasovac. (u potpisu: TheProkletnik)

Ostaviću bez zaključka, jer, pošteno: gadi mi se da polemišem sa onima koji ne nalaze za shodno da razdvoje lične animozitete od suprotstavljene ideje. Iz nekog razloga, postoje ljudi kojima se Tasovac ne dopada. Mene zabole patka za to; vidim da se čovek bori za opstanak kuće koju vodi i nekako ne uspevam da razumem šta je loše u tome.

Ipak, imam završnu poruku za sve koji ne misle da je svirka u Silikonskoj dolini bila dobra ideja, a pozajmiću je od samog Ivana Tasovca. Evo je ovde.

Hvala na pažnji.