Nakon gledanja prethodnog video-klipa, Boris me je podsetio na nešto što sam potpuno zaboravio, na svoju sramotu. Istina, davno beše kad sam gledao…
Ksenija Simonova je konceptualna umetnica iz Ukrajine: ona stvara dinamične prikaze peskom na osvetljenoj ploči. Izuzetnom veštinom, u očiglednom naletu inspiracije, ona jednu sliku pretače u drugu, jednim potezom ruke uništava neki prikaz i stvara drugi… I to traje. Svet je za nju saznao tek nakon što je pobedila na takmičenju “Ukrajina ima talenat” 2009. godine. Nažalost, baš je toliko banalno: samo svojim radom ne bi mogla da se probije tako dobro…
Pogledajte pažljivo.
Čovek nema kad da se fascinira veštinom. Šokira me strahoviti protok misli koji se pretače u te izmenljive, efemerne slike. Stotinu puta sam pomislio “kako bi bilo da se baš ova slika zamrzne”. Samo ta pomisao me je zamalo doterala do suza. I dok sam pomislio na to, video sam da ko zna koliko gledalaca već plače.
Predlažem da ispratite ovaj link i vidite još nekoliko tih neizrecivo uzbudljivih performansa.
Spram ovoga, ono crtanje solju mi sad deluje kao trećerazredni kič. Izvini Bašire, nisi ista liga sa ovom ludom Ukrajinkom. Tvoja so izaziva znatiželju. Njen pesak izaziva poštovanje upakovano u talase strahopoštovanja.
(tnx Boris)
koliko ja vidim, u pitanju je savršeno kontrolisani performans. svaka čast razoružavajućoj tehnici i sjajnim prizorima, ali nema ovde “očiglednih naleta inspiracije” – zato što sve što radi tačno upada u muziku koja je prethodno sklopljena.
Hm… Iskreno, ne znam. Možda si u pravu; posle ponovnog gledanja, bio bih skloniji da popustim. Kako god, termin “očigledan nalet inspiracije” je izvesno prejak. Ali i dalje mislim da je cura verovatno imala samo ključne tačke kojima je uobličila tok priče, dok su razni detalji ipak predmet trenutka.
No, da ne pritiskam više: možda i grešim. A opet, moj krajnji utisak je isti, pa nije toliko strašno ako sam pogrešio u zaključivanju.