Kako se jedna tema lako nadoveže na drugu… To je ono kad vas progoni misao, pa ne pušta dok joj se ne privolite…
Pomenuh u tekstu o poslednjoj avgustovskoj fotki dana: sesiju sam započeo tako što sam, bez osobitog razloga, najpre fotografisao kolekciju National Geographica koja mi stoji u onim namenskim kutijama u polici (upravo dolazi vreme da instaliram petu kutiju – staje 14 komada u svaku). Posle sam prešao na slikanje colštoka i tako je prva tema otišla u kantu za smeće.
Na te tri fotke sam pomislio, slagaću vas, barem triput tokom dana, možda i više puta. Bilo je jasno da me tema progoni iz nekog razloga – može biti zato što su sve tri fotke bile neuspešne i izbrisao sam ih sa diska tokom trijaže (počeo sam i to da radim – nema smisla da čuvam baš svaku glupost).
Večeras sam odlučio da po sećanju rekonstruišem jednu od tih fotki, da je minimalno obradim i da vidim šta će ispasti; unapred sam znao da to nije bogzna kako zanimljiva tema, ali opet… Na riknama časopisa postoje tekstovi i to bi baš moglo da posluži zgodno kao priručni katalog tema u časopisu. 
Eto konkretnog zadatka: učiniti tekst čitljivim, to jest fotku upotrebljivom. No, za prikaz na ovom mestu moram malo da eksperimentišem u drugim smerovima. Recimo, iskošen kadar, izrez u “filmskom” formatu i gradijent zasićenja boje. Rezultat je sledeći:
Ništa posebno. A opet, rekonstruisao sam sesiju “do na piksel” i usput napravio par za mene korisnih fotki. U tom svetlu, mišn dabl akomplišd.