Vraćam se jednoj od prvih tema; trebalo je da bude češće. Plavo nebo me je podsetilo na to.
Pažljivi pratioci mog projekta “jedna na dan” će prepoznati ovu scenu: prva fotka u nizu, slikana i postavljena 25. marta, prikazuje malo uži izrez ove scene.
Ništa posebno, dakako, ali beše negde na samom početku izrečena ideja da ću pratiti kako raste orah u komšijskom dvorištu, slikano uvek sa istog mesta, s prozora mog predsoblja. Nisam bio agilan i ponovio sam scenu tek dvaput (evo jedne i evo druge), a i to beše samo zbog čudnih scena u oblacima. I sad gledam po arhivi – baš sam zatajio u praćenju razvoja lišća te krošnje. Valja da se setim malo češće u sledećih mesec dana: štaviše, ne bi bilo šašavo da slikam svaki drugi dan, jer lišće će uskoro početi da opada.
Kako god, ne bih se ni ovog setio, nego je nebo tokom kasnog popodneva bilo neobično plavo, kao retko kad, a to paperjsto oblačje mi se učinilo kao zgodna tema; zato i malo širi kadar. Fotka je trivijalna, otpale delove fasade sam ja maločas zakrpio (osim sasvim levo) iodlučio sam da tu stanem. Mišn akomplišd.